На једној грани зрела, на другој зелена: Необична година за српске вишњаре

Воћар Владимир Белјић, који се дуго бави производњом вишње, купине и малине, каже да је оваква година реткост.

„Ово је вероватно највећи род који смо имали. Последње две године вишња није родила како треба, па је ове сезоне искористила сав потенцијал који је имала. Практично је задржала скоро све заметнуте плодове, што иначе није уобичајено“, објашњава Белјић.

У нормалним условима значајан део цветова отпадне природним путем, али ове године то се није догодило. Последица је да су плодови нешто ситнији, а много већи проблем представља неуједначено сазревање.

„На истој грани имате потпуно зрелу вишњу, поред ње полузрелу, а одмах до ње зелен плод који можда неће ни стићи да сазри. Тек када се ноћу упале светла на трактору види се колико је зелених плодова остало у крошњи“, каже овај произвођач.

Према његовим речима, током цветања није било већих проблема са болестима, посебно са монилијом, јер су временски услови били повољни. Истовремено, савремена заштита и употреба препарата за боље опрашивање допринели су високом проценту заметнутих плодова.

Некада је овакав проблем решавала ручна берба. Берачи су могли да прођу кроз засад и уберу само зреле плодове, док би остали сазрели неколико дана касније. Данас је таквих радника све мање, а већина произвођача прешла је на машинску бербу.

Управо ту настаје нови проблем. Машина не може да бира плодове, већ скида све што се налази на стаблу.

Белјић сматра да би уколико би откупна цена била реална било боље да се не користе препарати који пред бербу омекшавају дршку плода и омогућавају да све вишње отпадну одједном.

„Боље је да се убере оно што је зрело, а да незрели плодови остану. Али ако цена буде ниска, многи ће гледати да једним пролазом скину све што има на стаблу“, истиче он.

Прошле године, због мањка рода, цена вишње достигла је и 350 динара за килограм. Ове сезоне прве понуде биле су вишеструко ниже, што је код произвођача изазвало незадовољство.

Истовремено, трошкови производње настављају да расту. Средства за заштиту биља и минерална ђубрива сваке године су све скупља, а многи засади ове године захтевали су више од десет третмана.

„Имате препарате који не смеју да се мешају, па практично сваких неколико дана морате у засад. То значајно повећава трошкове производње, без обзира на то што су приноси одлични“, каже Белјић.

Просечан принос по стаблу у многим засадима достиже 35 до 40 килограма, а на појединим местима и више. Под тежином плодова гране су се савиле готово до земље.

Последњих година произвођачи све више прилагођавају засаде машинској берби. Нови засади формирају се са вишим деблом и ужом крошњом како би тресач лакше пришао стаблу и поставио платно за прихват плодова.

Иако се раније страховало да машинска берба може да оштети стабла и коренов систем, Белјић истиче да све зависи од начина руковања.

„Када власник има свој тресач и пажљиво га подеси, оштећења су минимална. Проблем настаје када се машина неправилно постави или се ради неопрезно, па долази до гуљења коре“, објашњава он.

Након овако обилног рода, посла неће недостајати ни после бербе. Биће неопходно уклонити поломљене гране, обавити резидбу и припремити стабла за наредну сезону, како би и следеће године могла да дају добар принос.

Последње кише, које су стигле у правом тренутку, додатно су помогле да плодови задрже крупноћу и квалитет. Да их није било, овогодишња слика у засадима, како кажу произвођачи, изгледала би знатно другачије.

Извор: Прва ТВ, Тибор Патрик