Најлепши сиреви и млечни производи на једном месту

Велики избор сира и кајмака, а ми откривамо детаље о производњи и преради најлепших производа

Бројни ретки деликатеси одушевили су све посетиоце манифестације “Млечни пут” која се по други пут одржава у селу Горња Горевница код Чачка. Да бисте дошли до овог чачанског села мораћете мало и да се „труцкате“ јер они који су поправљали пут нису то баш извели како треба. Да ли није било времена или пара нека се сами изјасне. Такође, користимо прилику да позовемо мобилне оператере да овом селу обезбеде пристојан сигнал јер нема ни МТС-а, ни А1 ни Yettel-a ако му поново нису променили име након продаје. Само неколико километара одатле пролази ауто пут Милош велики који наравно има и одличне услове за вожњу али и сигнал за мобилни.

А када дођете у село ту је већ друга прича. Лепо организована манифестација, испред шатор и музика за разоноду, а у дому културе сира и кајмака у изобиљу. Између осталог овде смо пронашли козји сир у храстовој кори са чубром и племенитим плеснима професора Будимировића из Мачве.

Посетиоци сајма могли су да бесплатно уживају у дегустацији разних сирева и кајмака као и уштипака, залогаја са сиревима и гибаници.

На штанду млекаре Сувобор срели смо Стојку Стојчевић која нам је рекла да су овде изложили свој производни асортиман од младог кајмака до разних врста сирева. „Наша породица има дугу традицију у овом послу, мој дека је носио сир широм старе Југославије и продавао, а данас наши производи могу да се нађу у бројним маркетима и на интернету. Иначе, најзначајнији део сировина односно млека долази са наше фарме где имамо преко 70 крава на мужи док остатак набављамо од домаћина у нашем крају. Што се тиче продаје најтраженији је млади кајмак“.

Тамара Марковић из Пружатовца код Младеновца представила нам је козје сиреве и лиофилизовану козију сурутку која се може набавити са бројним укусима за оне којима не прија евентуално мирис или укус козјег млека.

Међутим за оне који имају тај проблем ако пробају димљени сир од козјег млека овог произвошача никада неће моћи ни да претпоставе да је реч о производу од козјег млека јер нема мириса ни у трговима, а укус је прелеп.

На сајму смо упознали и монаха Теофила из Манастира Суково код Пирота. Он је представио производњу овог православног манастира који је сада већ чувен по производњи сира. Асортиман је проширен па су сада доступни и сиреви са зачинима и топљени качкаваљ са павлаком. Он нам је овом приликом представио „ћубек“ – производ који се вади из срца качкаваља и такав се дими или му се додају зачини. На наше питање у чему је тајна јер нема непријатног мириса код њих у млекари монах теофили каже: „Можда је тајна у молитви коју изговарамо, али и у томе што наше краве слушају духовне псеме током целог дана. Када смо носили на анализу млеко имали смо 5 % млечне масти тако да су мислили да смо донели овчије млеко“.

Овде смо срели и Србу Јовановића, оснивача Балканког Фестивала сира који нам каже да је овај сир јединствен по својој рецептури јер га нема у Србији. Са друге стране, чубра осим што је зачин је и лековито биље које у садејством са са племенитм плеснима имају антибактеријско и антимикробно дејство.

Иначе, на Фестивалу сирева Балкана у Београду супруг тадашње амбасадорке Француске је рекао да је то најбољи сир који је пробао у последњих пет година, а велики је познавалац сирева, тако да његова оцена најбоље говори о квалитету овог сира”, објашњава Јовановић и представља нам Муневеру Жилић која је дошла из Купреса где раде производњу купрешког сира.

Муневера за Агробизнис магазин каже да још млека има у овим крајевима само треба мало више да се обилази терен и треба имати новца. Од тог млека они праве сиреве у типу качкавања од оног класичног до сирева са зачинима и воћним додацима. Откупљују како кравље тако и козије млеко. Сада у овим крајевима литар млека кошта 1,05-1,20 марака, овчије је 1,8 до 2,10 марака док је козије млеко 3 марке. Поделите то са два и добијете износ у еврима а да би добили цену у динарим помнижите са 60 (1 марка је 60 динара). Тренутно сарађују са 50 произвођача млека.

„ Задовољна сам продајом јер смо овде први пут, највише се тражи класичан сир стар минимум три месеца”, рекла је Муневера.

Млекарска школа Пирот представила се и ове године на „Млечном путу” у Горњој Горевници. Аца Манчић из Млекарска школа Пирот мисли да је ове године рекордан број учесника и одушевљен је богатим асортиманом сирева које су изложили произвођачи из свих крајева Србије.

„Ове године много је већи одзив и заиста ми је драго због тога, квалитетни сиреви су изложени, а када је реч о пиротском качкаваљу, он је за мене врх сирева и спада у тврде сиреве. Све је остало ствар укуса, а квалитетом свако данас ко је овде може да се похвали”, рекао је Манчић . Оно што је увек занимљиво је то што се на лицу места демонстрира како се прави качкаваљ што увек врло интересантно за посетиоце.

Оливера Старчевић каже да је њена породица направила велики објекат за прераду млека. Некада су откупљивали млеко са 100 газдинстава. Када је почела корона све је стало „нити је ко плаћао нити смо ми могли да плаћамо“ каже Оливера и додаје: „Радили смо са великим маркетима али то је исто постало немогуће јер се значајно уграде у цену, траже додатно за маркетинг који нисмо ни имали, а они нам кажу шти нисте тражили и друге ситуације као што је рок плаћања од 120 дана“. Оливера је на сајам донела и шупљи сир попут оног швајцарскг, њега прави у малој количини више за дегустацију и разоноду јер је јако тежак за производњу и изискује велику хигијену млека.

„На сајам сам донела млади сир и кајмак, старе сиреве оне класичне и са додацима туцане паприке, сремуша и других зачина и ту су роловани качкаваљи“. На штаду смо приметили и пиротски ћилим стар преко 70 година за који смо сазнали да га је радила покојна баба њеног супруга. „Драг ми је и ако бабу нисам ни упознала“ искрено каже Оливера и на наше питање колико се плаћа млеко одговара: „Држава је много урадила тиме што је повећала субвенције за млеко, то нису мале паре али са друге стране млеко се мало плаћа 30, 40 или 50 динара зависи што наш народ каже ко кога ту више заврне, најжалије ми је што произвођачи у Војводини често буду уцењени јер имају велике количине млека. Тренутно шта се дешава са тржиштем мени није јасно, све је од марта стало не мени, свима!“.