Поверење српским воћарима и компанији Сицоберy из Ратине својим доласком потврдили су гости из Јапана. Вишечлана делегација је обишла плантаже јагоде и малине, изразивши велико задовољство оним што су затекли на терену. Гостима требају знатно веће количине од оних коју тренутно Србија може да понуди, али ће ширењем производње посао бити исплатив за све у следећој причи. Најбољи амбасадор Србије је тим а гаранција квалитет који морамо имати, закључак је сусрета за који не постоји језичка ни географска баријера.
Прошла година за воћаре Србије није била рекордна у роду, квалитету, откупу, самим тим и ценовно економској добити. Није да воћари нису поштовали струку и применили све неопходне мере како би добили квалитено воће, већ зато што је ,,природа,, она, климатски нестабилна донела пуно пролема. Када је у питању бобичасто воће јагодари су последњих година суочени са честим падавинама у берби, док малинаре прати смена кише и сунца. Киша трули плод, сунце прави ожеготине и у оба случаја добити нема! О откупној цени излишно је и говорити. У таквој ситуацији свако решење и ново тржиште гаји наду овогодишњег опстанка.
Снег је прекрио брег али није завејао пут до газдинства породице Старчевић у Трешњару, неадомак Краљева да прими госте са Далеког Истока. Вишечлана делегација из Јапана је обишла плантаже јагоде и малине, изразивши велико задовољство сарадњом са српским воћарима. Неки су први пут у Србији, неки не, али са истим циљем континуитета у откупу јагодичастог воћа.
,,Очекивања су обострана. Сицобери, фабрика је одличан партнер и ми сарађујемо већ неких 15 година. Да сарадња није добра не би трајала толико дуго. Ја разумем произвођаче, ево данас смо чули са чиме се сусрећу, ми такође имамо своје купце у маркетима којима морамо да удовољимо. Ово је велико искуство за мене и компанију и сматрам да можемо направити добар посао јер имате врло специфично укусно и разнолико воће које се тражи у Јапану. Срећа је да смо за ту причу срели добру компанију и доброг саговорника“ истиче Томоми Сан, Схоал фоод, Јапан.
Добра компанија је смештена у Ратини а њен власник Владан Спасојевић већ годинама извози бобичасто воће у Јапан, једно од најзахтевнијих тржишта света, где је на жалост такође стигла криза а она се најпре одрази на пољопривреду да каже о цени коштања произвдње која је знатно скупља последњих година.. Оно што је до нас у Сицоберрију, се односи да сваки наш кооперант, произвођач, мора
,,Постоје неке вредности које се не могу променити. Наш виламет, наш микер, наша зенга-зенгана која се тешко производи за сада нема замену за тако тешка тржишта. Постоји и други сортимент који ја сада не бих да именујем али ови играчи у нашој економској утакмици тражи ове сорте и то је тако. Хоћу да кажем и то да ми имамо одличан квалитет и те такве вредности морамо да сачувамо и зато су они данас и дошли код старчевића јер их занима квалитет и зенга-зенгана. Нудили смо им и неку другу сорту попут албе , међутим њих занима само зенга“ наставља Владимир Спасојевић.
Директан партнер Спасојевића је Сицодис из Франциуске који је такође био у делегацији. Бобице из Србије су захваљујући овој сарадњи стигле до Француске, Јапана и Хилтонових хотела.
,,Ми смо иначе специјализовани за прераду и наш фаворит је производња пиреа за који имамо тржиште. Пире је високог квалитета и зато нам је нопходно квалитетно воће и континуитет. Због тога смо овде да и даље наставимо досадашњу одличну сарадњу са Сицоберијем и вашим произвођачима. Квалитетом се све постиже. Да Србија има квалитет и ми смо спремни да платимо за исти, али ипак не зависи увек од нас, јер тржиште диктира цену “каже гост Силван Марес, из Француске.
И заиста да није Старчевића и њихових јагода вероватно ни ове приче не би било. Тренутно на 4 хектара гаје јагоду углавном зенгу и хектар малине. Квалитет и цена су пресудни. Прошла година је била очајна због кише и цене али се овде не одустаје.
,,Ми смо бербу прекинули након седам дана. Није имало користи радити, јер оно што уберемо између кише почине да трули, пре предаје у хладњачу опет мора да се пребира, плате радници и буквално смо били на губитку. Ви морате да платите двадесетак радника а са предатом јагодом немате тај новац. Ево данас смо овим нашим партнерима изнели наше проблеме и око саме производње, око цене, испод које се нама не исплати да радимо. Оно што желим да кажем да нам је изузетна част да други пут будемо домаћини нашим гостима из Јапана али и да се захвалим Владану из Сицоберрија са којим стварно имамо одличну сарадњу. Цену увек знамо, таква је каква је исплата је одмах што намазначи. Кажем нисмо одустали јер не може свака година бити толико лоша, тако да смо све то што се каже ,,утегли,, и чекамо сада пролеће. Искрено плаши нас и мраз, пре пар година је завејало крајем априла, то није добро“прича домаћин Миланко Старчевић, произвођач јагода из Трешњара.
Ипак намеће се питање како се јапанској компанији исплати да купи српско воће…
,,Јапан наравно има свој производни сортимент овог воћа, али је за наше услове та производња скупа, чак и у свежем стању. Србија има сортимент одличног конзумног квалитета али и компанија као што је Владина. Нама је неопходно свеже конзумно воће али и за прераду у пире или џемове. У квалитет смо се уверили, да имате одличан квалитет, јер то потврђују наши купци тако да и даље сарађујемо на обострану корист, са осмехом закључује симпатична менаџерка ,,Схоал фоод,, из Јапана, Такана Сан.
Иначе Јапан нема адекватних услова за производњу воћа како због конфигурације тако и квалитета и недостака земљишта. То што се гаји је платнажно –стакленичког типа по високим техногојима на хидропонији и спратно постављених столова или полица. Таква производња је скупа, али је воће у тамошњим радњама,,прескупо,, те се пакује се на комад или 4 плода у сету. Дакле одговор је очигледан. Ми имамо земљу они имају технологије.
Производња јагоде у краљевачком крају стагнира, али чини се и окружењу, будући да породица наших домаћина ради производњу расада и компетног подизања засада јагоде. Лане су имали знатно мање посла код својих колега али они лично су остзали доследни овој производњи. Њих је препознао Сицоберy али и француски и јапански партнери. Уколико направимо одличан аграрни тим у светској утакмици, треће полувреме нам неће требати.