Мушмула свето дрво и воће које лечи многе болети

Мушмула (лат.Mespilus germanica) је жбунаста биљка из рода руже. То је последње воће у сезони и бере се од средине октобра до децембарских мразева. Ова, данас неправедно запостављена воћка, изузетно је цењена због својих лековитих својстава. Некада није постојао воћњак у Србији без бар неколико стабала мушмула, а данас се ретко гаји упркос доброј цени на пијацама. Мушмула се најчешће једе у сировом стању, веома је захвална за прераду јер од само једног килограма овог воћа може да се добије чак 600 грама џема. Винари тврде да одлично иде са свим врстама вина, а гастрономи препоручују мушмуле печене на путеру и са каранфилићем уз јела од дивљачи.

Илустрација: Мушмула се узгаја већ 3.000 година а по Европи су је садили римски војници
Узгаја се 3.000 година
Мушмула расте као листопадни жбун или ниско дрво висине до шест метара. Потиче из југозападне Азије, а у регији Каспијског језера, односно северног Ирана, узгаја се већ 3.000 година. У Грчку је донесена око 700. године п. н. е. а 500 година касније и у Рим. Због лековитих својстава римски војници су је садили у својим војним логорима, па су је тако раширили широм Европе. Мушмулу је први описао грчки ботаничар Теофрастус који је сврстао у род између крушке и глога. Мушмула је била свето дрво коме су древни народ друида приписивали магијска својства. Пред полазак у битку узимали су плод мушмуле и отварали га. Ако би у њему нашли непаран број коштица, сматрали су да ће бити успешни, а ако би нашли паран број битка би се одлагала за повољније време. Није познато ко и када је донео прву мушмулу у Србију, која се данас тек спорадично гаји махом у Бачкој и у околини Смедерева. Ово воће није захтевно за узгој, није потребно прскање, а засади су врло дуговечни. Врло је издашна и у пуној родности, након двадесете године старости, мушмула калемљена на дуњу просечно даје принос од 60 до 80 килограма, а калемљена на бели глог и оскорушу даје принос од 100 до 150 килограма по стаблу. Како саветују искусни воћари да би мушмула достигла врхунски квалитет добро је да дочека први мраз.

ОВО САМО МОЖЕТЕ ДА ВИДИТЕ У ХОРГОШУ, МАРТОНОШУ И НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

Мушмула није пробирљива када је у питању земљиште, листови су прости, широки и издужени, ретко назубљени са залисцима. Дужина листа је између шест и 12, а ширине три до пет сантиметара. Цветови су
појединачни, беле боје и крупни. Мушмула има најдуже раздобље од времена цветања до бербе односно од 180 до 190 дана. Плодови су врло укусни, киселкасто-слаткасти, са семенкама.

Илустрација: Ова здрава воћка има само 47 калорија у 100 грама
Лековита својства
Лековита својства мушмуле позната су од давнина, а то потврђују и новија научна истраживања. Ова здрава воћка има свега 47 калорија у 100 грама, нема масноће, нити соли, па се препоручује поборницима здраве исхране. Плод није превише сладак, али је богат витаминима Ц и Б, калијумом, калцијумом, гвожђем и магнезијумом, као и беланчевинама, угљеним хидратима, има танин, пектине, органске киселине… Мушмуле су богате дијететским влакнима и препоручују се као дијететска исхрана. Као ниско калорично воће могу да се користе на разне начине, најчешће се конзумирају сирове, а од њих може да се направи врло укусан џем. Мушмуле се, веровали или не, користе и за прављење ликера.
У лековите сврхе користе се листови, кора, цветови, семенке и зрео плод мушмуле. Плодови су одличан лаксатив и диуретик, смирује упалу слузокоже желуца. Пектин који се налази у овом воћу помаже у снижавању холестерола, зауставља крварења, побољшава вид и благотворно делује на кожу и косу. Незрела мушмула користи се за заустављања крварења у усној дупљи код крварења зуба и десни, а има и противупално дејство. У том случају прави се чај од листа мушмуле зато што је најбогатији танином. Кора са дрвета се скида у пролеће или у јесен, а верује се да помаже у лечењу маларије. Посебно лековите су семенке које се оставе у води да набубре, при чему се ствара слуз која се користи као облог за разне повреде коже. Семенке садрже мањи проценат цијановодичне киселине, па треба пажљиво с њима руковати и строго се придржавати рецепта како не би дошло до нежељених дејстава.
Лист се у лековите сврхе сакупља у пролеће, суши на промаји и касније припрема као чај. Цвет се бере у раздобљу од маја до јуна, суши се на светлом месту и конзумира у облику чаја најчешће за побољшање пробаве.

Извор: Агробизнис магазин