Александар Глоговац из Богатића започео је свој породични бизнис 2001. године, а данас, више од две деценије касније, његов расадник четинара простире се на скоро пет хектара и броји преко 150 хиљада саксија. Са супругом Биљаном и сестром Маријом, Александар је створио успешан породични посао. На почетку су учили од искусних стручњака, а стечено знање примењивали у пракси.
Иако се већина житеља у њиховом крају бави сточарством, ратарством или повртарством, породица Глоговац одлучила је да се посвети специфичној и, како кажу, скупој делатности – узгоју четинара. Биљана објашњава да расадничари не могу да рачунају на државне субвенције, јер су оне усмерене на друге гране пољопривреде, због чега сами финансирају све своје инвестиције.
„Највећа предност нашег расадника је заливни систем који смо увели на свим парцелама. Саксијска производња је захтевнија јер саксије имају ограничен простор, брже се суше, па је потребно стално обезбеђивати влагу,“ каже Биљана.
Ова година била је тешка за пољопривреду због високих температура, а последице су видљиве и у расадницима. Иако је заливни систем спасио многе биљке, штете су неизбежне.
Биљана кроз осмех признаје да је тешко направити тачну рачуницу улагања: „Боље да ни не знамо колико новца годишње уложимо. Само трошкови за земљу и ђубриво су енормни. Поред тога, ту су трошкови механизације, транспорта, набавке саксија…“.
Продаја се обавља широм Србије, а Глоговци су присутни и на тржишту Босне и Херцеговине. Купци су најчешће цвећаре, фирме за уређење вртова, али и јавне институције преко тендера. Такође, редовно се представљају на сајмовима у Ваљеву, Коцељеви и Шапцу.
Занимљиво је да је период пандемије донео непредвиђени раст потражње за расадницима, јер су грађани масовно почели да уређују своја дворишта. „Радили смо колико год смо могли, чак и током полицијског часа,“ прича Биљана.
Породица не брине о конкуренцији, јер верују да сваки расадник има своју посебност. Њихова понуда укључује преко 70 врста четинара и декоративних форми, а међу најтраженијима су смарагди и лејланди за живе ограде. Цена биљака креће се од 350 динара за саксијске биљке, док најскупља Магнолија Грандифлора кошта преко 40 хиљада динара. За веће поруџбине сами организују транспорт, док мање биљке саветују да се преузму лично.
„Планирамо проширење расадника, али највећи изазов остаје радна снага,“ каже Марија Глоговац, Александрова сестра, која је ангажована у расаднику дуже од годину дана. „Радници су тешко доступни јер овај посао захтева рад током целе године.“
Расадник породице Глоговац, смештен на улазу у Богатић, нуди не само квалитетне биљке већ и савете о уређењу вртова и дворишта, што га чини омиљеним избором како локалног становништва, тако и купаца из других делова земље.
Извор: https://poljoprivrednik.net/newsdetails/670f6a179b992f22fdbd897d/Iza-uspeha-velikog-rasadnika