Млеко и сода заштитили Илијину брескву

Другу годину, у огледу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, на имању Илије Мијатовића у Шушњарима код Бањалуке, постигнут је успјех у заштити брескве помоћу млека, соде бикарбоне и јестивог уља.
Кренуло се случајно. Пошто Илија има нешто више од 0.1 ха брескве, односно, 140 стабала, појавила се идеја да се покуша са заштитом више сорти брескве од коврџавости лишћа брескве ( lat. Taphrina deformans) и осталих болести и штеточина на органски начин, тј. примјеном свјежег, некуваног домаћег млека, медицинске соде бикарбоне и јестивог уља.
“Површина није велика због чега је и била погодна за овакав покушај заштите. Размишљао сам, ако не морам да трујем земљиште и стабла пестицидима, зашто да не покушам да их заштитим без хемије? – каже Илија који, осим брескве, узгаја крушку и шљиву.

Одлиличан метод за органску пољопривреду

“Мој агроном, Бојан Кецман, из Ресора за пружање стручних услуга у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске ми је давао савјете када да третирам брескву са млеком и содом. Дозе су: једна литра млека на 10 литара воде, 200 грама медицинске соде бикарбоне из апотеке (може и сода из продавница) и филџан јестивог уља ради тежег испирања депозита кишом“, говори Илија уз напомену да је у јесен и прољеће око стабала бацао пелетирани кокошији стајски ђубар.
Брескве су третиране десетак пута током вегетације, а прије цвјетања, добро су опрскане бакром и кречом, тако да је и то помогло да не буде болести, истиче Илија. Интересантно је да је лист брескве, обе године, остао здрав, тамно зелен и дуго на грани након бербе.

“Употреба млека, по мени, јесте феномен у воћарству. Наши стари су га користили у заштити воћака и поврћа у баштама. То ми је била водиља да покушам са истим начином заштите и код Илије. Наш народ све зна само су хемијске куће и употреба пестицида довеле до тога да нешто што је здраво и заиста може да помогне, није популарно јер сви су окренути остварењу брзог профита. За здравље потрошача мало ко брине“ истиче Бојан Кецман из Ресора за пружање стручних услуга у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
У чему је тајна тако доброг утицаја млека на патогене нико не зна. У Сједињеним Америчким Државама обављена су многа истраживања која нису довела до коначних резултата. Претпоставка је да млеко, након сушења, испушта паре које гљивице не могу да поднесу.

Утврђено је да млеко и сода обарају површински пх листа и пупољка а гљивице се развијају у киселој средини. Сода је позната као добар фунгицид и заједно са млијеком има још бољи учинак у заштити листа. Млеко мора да буде сирово, без термичке обраде. Умјесто јестивог уља може се додати и неколико капи јода јер је тада ефекат још бољи.
Млеко садржи све неопходне елементе за раст и развој листа и плода а највише има калцијума који је од велике важности у формирању и чврстоћи плодова на стаблу након цвјетања и оплодње.
“Оно што је мени нарочито драго јесте да нисмо радили ниједан третман инсектицидом против бресквиног савијача. Мислим да је то због тога што је млеко тешко за пробаву гусјеницама које угину јер не могу да га сваре у пробавном тракту“, додаје Кецман.

Илија ће и наредне године да настави са заштитом брескве уз помоћ млека и соде бикарбоне. У овој години са 140 стабала обрао је скоро три тоне брескве што је одличан принос. Плодови су били крупни и што је најважније – здрави.
Овај живахни воћар правио је и џем од брескве а од крушака прави ракију која редовно добија награде на изложбама воћних ракија у Лакташима и Бањалуци. Његова ракија Виљамовка извози се за Њемачку а од ове године има специјалитет – плод крушке у флаши.

Аутор: Бојан Кецман