Малина: Изазови и шансе у српској производњи

У условима све тежег односа хладњачара према произвођачима, постоји реална опасност да Србија ускоро остане без летње малине, која представља изузетно вредан извозни артикал. Пошто је уочен значајан пад приноса, чини се да се такво нешто може догодити пре него касније. Ипак, постоје и позитивни примери: произвођачи попут Зорана Николића из села Лисице у општини Лучани, одважили су се да у производњу уведу касније и конзумне сорте малине.

Зоран Николић тренутно бербе малину у свом засаду, и описује своје искуство: “Ово је химботоп, засадили смо га пре две године. Берба траје до првог јачег мраза, а данас беремо између 30 и 50 килограма. Све зависи од сунчаних сати. Због магле која се држала до 11 сати, зрели су спорије.”

Ова година је била посебно тешка. “Суочили смо се са тропским врућинама током лета, што је значајно утицало на род. Да није било система кап-капо и мреже, не би имали ни ово мало. Земља је сагорела, а родна грана и листови су опечени”, каже Николић, наглашавајући важност заштите од климатских екстремних услова.

Производња малине у Србији и даље није у потпуности развијена. Многи произвођачи имају проблеме са променом навика, али свет не чека. “Константно се развијају нове сорте, а произвођачи морају да прате трендове и адаптирају своје методе,” додаје он.

Сорте као што су Химботоп и Енросардира показују већу отпорност на болести у односу на традиционалне сорте попут Виламета. “После бербе, морамо да орежемо малина да не би снег сломио гране”, објашњава Николић.

Занимљиво је да је пролеће ове године било изузетно топло, што је утицало на раније бербе. “Ове године, прва берба почела је 10. маја, а да би малина могла да изнесе два рода годишње, неопходно је оптимално снабдевати је храном и водом. Зато је систем кап-капо и мрежа веома важни.”

Николић такође истиче значај сарадње са стручњацима. “Годинама сарађујем са агрологистиком из Чачка, и могу да кажем да сам заиста научио много. Анализа земље је кључна – показује колико је ђубрива заиста потребно.”

На крају, Николић напомиње да нису сви за производњу малине. “Потребна је велика посвећеност, а не може свако да се посвети производњи. Овде, у селу Дрмановина, сви се баве малином, али посвећеност је кључна за успех.”

Иако сезона малине полако одмиче, произвођачи остају у потрази за бољим условима и новим стратегијама за оптимизацију производње.

Извор: Б92, Тибор Петрик