Малинари нашли уноснији бизнис

У сјеверозападном дијелу Српске, а поготово у равничарском Српцу, све је интензивнија производња боровнице. Узгајивачи очекују принос од око 25 тона и добру зараду. Све неодољиво подсјећа на бајковиту причу о уносном узгоју малина, која је прије 20-ак година захватила исток Републике Српске.

Произвођач боровнице, Зоран Ивановић из Српца, за Српскаинфо каже да је боровница издашна воћка која може дати веома добре приносе.

– Боровница је брдска биљка, па је отпорна на мраз и климатске промјене. Због тога је боља за узгој од јабуке, крушке, шљиве или неког другог воћа – рекао је Ивановић и додао да се не мора имати велики засад да би се од боровнице лијепо зарадило.

Овогодишња цијена боровнице још није дефинисана, али Ивановић се нада да неће бити мања од 14 КМ за килограм. Узгајивачи боровнице за сада не размишљају о извозу: за онолико колико произведу довољно им је домаће тржиште.

Боровница се полако „пробија“ и на исток Српске, у Бирач и Подриње, регије познате по масовној производњи малине и купине.

Само у средњем Подрињу годишње се произведе више од 2.000 тона јагодичастог воћа годишње, а убједљиво предњачи малина.

Многе породице данас већ годинама живе од малина, али подрињски малинари су разочарани.

Илустрација: Многе породице већ годинама живе од малина, али подрињски малинари су разочарани

Сан о “златној малини”

У посљедњих неколико сезона сан о „златној малини“ се распршио као мјехур од сапунице. Све је више напуштених малињака.

Како каже Иван Стојановић, предсједник Управног одбора Удружења малинара Братунца, Сребренице и Милића “Виламет”, неколико је кључних разлога за одустајање од производње малина, али пресудна је ниска откупна цијена.

– Прошлогодишњи род смо једва продали по цијени од око 3 КМ по килограму, а рачуница показује да производња килограма малине кошта 3,8 КМ. Значи, ми радимо да би смо били на губитку – каже Стојановић.

Наводи да ни његова породица још није наплатила 40 одсто прошлогодишњег рода малина, које су предали у хладњачу.

– Не знамо ни да ли ће те малине бити продате и по којој цијени. Несигурност је оно што људе највише брине, јер читаве породице живе од малина. Потребне су нам задруге, али праве задруге, а не приватна предузећа која се само тако зову. Смисао задруге је да гарантује откуп рода – каже Стојановић.

Он каже да се данас не зна шта је теже: остати у малинарству или одустати од овог посла.

Напуштени малињак, легло заразе
Одустати је тешко, јер су малинари у овај породични бизнис уложили много рада и новаца.

С друге стране, људи који су одустали од малина имају проблем не само са пропалим улагањима, него и са земљиштем. Ако покосе малињаке, тај је проблем мањи, али многи их само запусте и они постају расадници болести за воће на сусједним имањима.

– Ако те болести, које се шире преко дивљих купина, захвате малињак, лакше је засадити нови него излијечити стари. Али онда опет остаје питање шта са старим зараженим малињаком, јер се зараза шири и на земљиште – каже Иван Стојановић.

У нади да је спас у узгоју друге врсте јагодичастог воћа, неки Подрињци се са малине „пребацују“ на боровницу. Међутим, већ на првом кораку се суочавају са проблемом: како продати боровницу која, бар „на папиру“, има добру цијену.

– Хладњачари неће да преузимају боровницу ако је количина мања од 25 тона, а узгајивачи у Подрињу су далеко од толиког обима производње. Људи који је узгајају, боровницу продају назор, по малим продавницама и на пијацама – каже Стојановић.

Додаје да је ризично засадити боровнице, па онда неког мољакати да их купи, поготово што у Подрињу у сезони има и шумских боровница, које су, истина, нешто скупље, али боље пролазе на пијацама.

Да ли је, дакле, рјешење проблема ако малину, која је многе разочарала, узгајивачи замијене са новом звијездом – боровницом?!

Илустрација: МНоги уместо малина окрећу се производњи бровница која има бољу цену/ ФОТО: Pixabay

Уцјењују их и берачи и хладњачари
Стручњаци кажу да није. У пољопривреди нема брзе и лаке зараде, а Република Српска нема услова за масовну производњу било које врсте јагодичастог воћа, оцјењује Нада Завишић, шефица Завода за воћарство у Пољопривредном институту РС.

– Било да се ради о малини, купини или боровници, код нас је могућа једино производња на породичним газдинствима и мањим засадима о којима могу бринути чланови породице. За све више од тога потребно је много радне снаге, коју ми немамо – каже она.

Поготово у сезони бербе потребно је много радника, који ће радити из дана у дан. Све јагодичасто воће је осјетљиво, мора се брати ручно и пажљиво и складиштити у хладњачама, јер му је рок ограничен.

– Сада су узгајивачи у „маказама“: уцјењују их и берачи, који траже да им се плати дневница и до 100 КМ, без обзира на учинак, а уцјењују их и хладњачари, који диктирају цијену откупа – каже Нада Завишић.

Додаје да су сви ову проблеми, као и проблем рекултивације земљишта након што се одустане од производње, доста слични и за малинаре и за произвођаче боровница.

Илустрација: Кад је у питању јагодичасто воће, једино исплатив био извоз

РАМПА У СРБИЈИ
Иван Стојановић каже да би генерално, кад је у питању јагодичасто воће, једино исплатив био извоз, али да се домаћи пољопривредници, па чак и хладњачари, слабо сналазе у том бизнису.

– Наши хладњачари немају директну извозну линију, раде то преко Србије, а онда и посредник између њих и извозника из Србије узима проценат. Свако, дакле, узме своје и све се на крају скрши преко леђа произвођача, којег сви закидају – каже он.

Шта се у оваквој комбинацији може десити свједочи и то што је у марту прошле године Влада Србија „ставила рампу“ за малине из БиХ. Забранила јер увоз малина из БиХ док они на европској пијаци не продају своју малину.

Извор: https://srpskainfo.com/foto-malina-razocarala-nova-zvijezda-je-borovnica-uzgoj-jagodicastog-voca-u-srpskoj-unosan-posao-ili-zamka-za-naivne/