Панонски тимијан је вишегодишња зељаста врста која припада породици уснатица. Користи се у помоћној терапији и превенцији уринарних инфекција и гастритиса.
Латински назив ове биљке потиче од грчке речи thymos, што значи снага, храброст и назива региона из којег потиче – панноницус, односно панонски. У службеној употреби користи се осушени наџемни део биљке у цвету.
На ком земљишту најбоље успева, колика је потребна киселост, како припремити саднице, али и све остало што је битно за узгој ове лековите биљке прочитајте у ауторском тексту др Владимира Филиповића, вишег научног сарадника у Институту за проучавање лековитог биља ˝Др Јосиф Панчић˝.
За шта се користи?
Карактеристичан мирис лимуна осушеног надземног дела цитралног хемотипа потиче од етарског уља које садржи велики проценат цитрала. Оно спречава активност према Escherichia coli и Helicobacter pylori, што ову биљну врсту сврстава у биљне врсте које се примењују у помоћној терапији или превенцији уринарних инфекција и гастритиса.
Такође, панонски тимијан може да се користи у ублажавању обољења дисајних и уринарних путева, као средство за олакшање искашљавања, али и у случајевима неких обољења органа за варење.
Илустрација: Има карактеристичан мирис лимуна
Како изгледа?
Панонски тимијан је вишегодишња биљна врста са плитким кореном и одрвенелим стабљикама које доњим делом леже на земљи, а средњим и горњим делом се издижу. Цветне гране су мање-више усправне, а стерилни изданци усправни. Цео изданак је густо прекривен длакама. Листови су издужено или линеарно ланцетасти, са развијеном лисном дршком, са утиснутим жлездама, на лицу густо покривени у некој мери дугачким длакама. Поред „длакавих“ форми, постоје и тзв. „глатке“ форме изданака, које су ређе у природи.
Поједине популације са Вршачких планина миришу на лимун, због присуства цитрала у саставу етарског уља. Карактеристичан мирис лимуна може да се осети како код свежег, тако и код осушеног наџемног дела цитралног хемотипа. Цваст је класолико издужена, ређе лоптаста, скраћена. У нашим агроеколошким условима панонски тимијан цвета у периоду мај – јун.
Где најбоље успева?
Подручје Војводине у ширем смислу Панонске низије одговара гајењу ове биљне врсте. Захваљујући својим морфолошким биохемијским особинама добро подноси како јаке, тако и благе зиме. То је биљка која воли осунчаност. Најбоље успева у областима са годишњом сумом падавина 600 – 700 мм и средњом годишњом температуром од 8 до 11 степени. Добро се прилагођава на средње тешким и тешким типовима земљишта, неутралне до слабо киселе реакције.
Као вишегодишња врста, панонски тимијан се не уводи у класични плодоред. На истом земљишту остаје и више од 10 година. Нови засад панонског тимијана може да се заснива на земљишту на коме је гајена нека од биљних врста, након које је потенцијал закоровљености минималан. Најбољи предусеви су му ђубрене окопавине. Због своје добре компетитивности, панонски тимијан загушује корове, те се врло мали број њих у каснијим годинама јавља. Препоручена је обрада, припрема и исхрана земљишта као и за остале вишегодишње лековите врсте.
Илустрација: У пуном роду принос је између 2,5 и 3,5 тона по хектару
Принос 2,5 тоне до 3,5 тоне по хектару
У пуном роду може да се очекује принос од 2,5 до 3,5 тоне по хектару хербе панонског тимијана. Наравно, то зависи од већег броја фактора, односно од типа земљишта, примењене агротехничке мере, година старости засада, агроеколошких услова године и слично. Осушена херба панонског тимијана пакује се у папирне вреће од вишеслојне хартије или јутане вреће. Уколико се ради о већим количинама, пакује се у сламарице.
Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/4336874/za-ovu-biljku-ne-treba-mnogo-truda-a-korist-je-visestruka-najduze-opstaje-u-vojvodini-a-evo-kako-do-dobrog-prinosa-i-zarade