Ко је калифорнијски краљ вина познат као Божа (ВИДЕО)

Негде на пола пута између Сан Француска и Лос Анђелеса налази се област Калифорније у којој расте наслађе грожђе и која се зове Пасо Роблес. А најлепша винарија у Пасо Роблесу је сигурно Ополо.

Овај рај на земљи задужбина је Рика Квина, чије је крштено име Божидар.Овај полуИрац, полуСрбин, некада је био један од 3 најбоља агента за некретнине у Калифорнији, а пошто је зарадио довољно да не мора више да размишља о егзистенцији, баталио је куће и станове, и одлучио да убудуће ради само за своју душу, па је у спомен на мајку која је пореклом из Херцеговине купио – виноград. Рођен је у Америци, као и његова мајка – у Минесоти, а српско порекло дугује баби која је 1912. дошла из Херцеговине.

– Прешла је Атлантик и удала се за мог ђеду Црногорца који је из подгоричког краја а моју сестру и мене, као и мог оца и мајку одгајала је Српкиња из Лике – Мика Чучковић и сви смо одрасли у тој кући, научили културу, традицију, језик… А ја сам био већ трећа генерација у Америци…

– Осећам се као Србин и то је немогуће избацити из себе, моја мајка је срела мог оца у Њујорку за време Другог светског рата, вратили се у Минесоту, венчали се, па у Њујорк на посао па у Минесоту да подижу породицу. Била је ливница у Минесоти, било је пуно Срба, Хрвата и Пољака, они су или радили у рудницима или у железарама, као и већина Срба у то време као и у Чикагу, Кливленду…

– У цркви у којој сам крштен био сам помоћник у олтару, код оца Никанора, ту сам одрастао… Ту је био и Божа Драгичевић с којим је мој отац Ирац славио рођендане јер су рођени на исти дан… Мој отац је био католик али је постао православац и онда смо славили нашу крсну славу сваке године откад сам ја рођен – Аранђеловдан, новембар 21. Имао сам четири тетке и једног ујака, сад су сви преминули али сам са свима њима одрастао… Ти наши корени су дубоки, та наша породична традиција, прича Божо са сетом у гласу.

– Како сам зарадио први новац? У самопослузи, гурао сам колица, радио у трговини, почео сам са 15 година… Годину дана пошто ми је умро отац, кренуо сам да радим, да помогнем породици и отишао из те радње као помоћник менаџера, а кад сам имао 19 година већ сам имао 50 људи који су радили за мене…

Илустрација: Божа је винограде посадио у част своје мајке

Како сам зарадио први милион

– Радећи са некретнинама, одговара Божо. Радио сам као продавац три године и онда сам купио малу компанију са шесторо запослених, а три године касније већ сам имао 125 агената некретнина који су радили за мене а онда смо отворили и банку за кредите и Елскро компанију, велику и по данашњим стандардима. Пре интернета смо урадили софтвер који је омогућио мојим агентима да продају више некретнина за краће време и били су боље плаћени, а код мене је осамдесетих сваки агент имао свој мали компјутер. То је довело све најбоље агенте код мене – прича Божо који каже да му је то помогло да привуче новац а један софтвер је развио и за банке а то су биле мултимилионске куповине. Највише је зарадио у то време са 150.000 долара само на име једне провизије.

– Владе Дивац је од мене купио две куће у Палисадама недалеко од ЛА, тад је играо за Лејкерсе – додаје Божо препричавајући како су “сви наши овде правили или своје вино или ракију, а имали смо и пушнице где смо сушили месо и неке своје баштице”.

– Били смо сиромашни али смо јели врло добро – вели Божо, успешни амерички бизнисмен, сада у пензији.

– Моја баба је донела сву ту традицију из Невесиња овде где смо живели а кад смо отишли да обиђемо село у ком се родила моја прабаба а онда смо видели да изгледа исто као наше имање у Минесоти, објашњава Божо који производи милион флаша вина годишње а има и дестилерију у којој прави виски, али и наше ракије – вишњевачу, виљамовку, кајсијевачу али сваког госта прво дочека домаћом лозом.

С поносом говори о Новаку Ђоковићу, Николи Јокићу, Пеђи Стојаковићу па и Луки Дончићу и каже, па и он је наш!

– Па Тесла, можда је умро сиромашан али је подарио светло целом свету… Михајло Пупин, Свети Сава који је толико добра донео нашем народу – каже Божо не скривајући понос у гласу.

– Моја баба је дошла овде из земље која се звала Аустроугарска а онда нам неки кажу нисте Срби, рођени сте у Америци а ја питам колико сте ви пута секли колач, ишли у цркву сем за Божић и Ускрс… Деведесетих смо били бед гајз, лоши момци за ЦНН и америчку владу али то је био њихов план…, додаје Божо да је наша кривица што свет није знао за Јасеновац. Поменуо је и Халијард мисију за коју нико није знао јер нисмо потрошили новац за то, а овде је образовање такво да деца не уче историју и то је тешко гледати…

– Овде је тешко објаснити да узети Косово од Србије значи као узети Јерусалим од Јевреја а Америка је то на крају урадила и џабе изградила базу Бондстил… А толико има разлога да будемо поносни на то што смо Срби – каже Божо додајући да ми нажалост немамо заједништво, не удружујемо се да помогнемо једни другима као што би требало као што слога Србина спасава.

Илустрација: Поред првокласних вина Божа у малој дестилерији производи и неколико врста ракије

Вели и да је најбољи део нашег менталитета тај наш инат који није много паметан али то је оно што ми јесмо!

Божо има сина и две ћерке, који славе славу сваке године, унуци су крштени у православној цркви и најмање 15 пута су били у Србији.

– Моје унуке тренирају ватерполо и биле су луде од среће кад је Србија узела злато у Паризу и сад имају и српску ватерполо опрему у којој тренирају. Божо каже и да гледа да купи куће у Србији а на питање зна ли шта његово име значи каже на српском да зна!

– Божји дар, дар од Бога… Моја баба је имала сина који је умро као мали и чије је име било Божа а моје крштено име је Божидар – с осмехом каже Божа по српски а Рик у документима.

Продао човек винарију у Калифронији за милијарду долара, а главни менаџер је Небојша Лукић из Чачка!

Испричао је и како је недавно један винар из Калифорније продао своју винарију за 900 милиона и добио још 100 милион бонуса а главни менаџер целе организације је Небојша Лукић из Чачка – паметан момак, сјајна породица, прави чуда.

Божина винарија данас је империја која годишње произведе преко милион литара вина, од којих су многа (његов чувени Зинфандел) покупила интернационалне Гранд при титуле.

Божо је ипак најпоноснији на то што је после скоро 10 година борбе успео да добије дозволу да у Америци посади нашу аутохтону сорту – вранац! Његов вранац је ове године стигао за бербу и већ на јесен биће први пут флаширан и спреман за тржиште.

Овај његов је, захваљујући жарком сунцу Калифорније, мало слађи од онога на који смо иначе навикли, због чега ће, како он каже, имати префињенији укус. Али јачи утисак од вина оставило је дружење са овим вансеријским а тако скромним човеком, који нимало не болује од величине, па га тако можете затећи како у својој кући, на ободу винограда, гледа мечеве српских спортиста са својим радницима.

Божо се за српску ствар не бори бусањем и паролама, већ тако што своје пријатеље, Американце и друге, једном годишње води у обилазак српских винарија, градова, природних лепота, после чега се они сами враћају у Србију.

– Прво је то било петнаестак људи а сад је већ 45, полазимо од Београда и завршавамо у Београду, вели Божа набрајајући куд их све води да им покаже “нон-CNN” и праву Србију.

Шта је Божа још испричао о свом пореклу и животу у Америци можете погледати у снимку:

Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/9453654/poznati-vinar-iz-kalifornije-rik-bozo-kvin-poreklom-srbin/ Youtube Serbian News USA

ФОТО: Printsreen Youtube/ Serbian News USA