Које старе сорте јабуке имају будућност?

У Европи се доста и даље гаји боскопка или, како се код нас зове, ужичка кожара

Које су старе сорте јабука преживеле у воћњацима у свету, али и Србији, и које су данас најтраженије међу потрошачима и произвођачима?

У вези с овим питањима развила се жустра полемика на друштвеним мрежама од када је недавно објављена вест да се у Канади још узгаја сорта мекинтош која се сматра најстаријом култивисаном сортом јабуке на свету и која је комерцијално доступна од осамдесетих година 19. века, а тренутно и једна од десет најпродаванији јабука у Северној Америци.

Вест коју су објавили светски медији изазвала је подозрење читалаца „Политике” јер неки од њих сматрају да је тешко доказиво која би сорта јабуке могла добити овај епитет. Професор др Зоран Кесеровић, један од водећих домаћих стручњака за воћарство, каже за „Политику” да је тешко са сигурношћу рећи која је култивисана сорта јабука најстарија на свету.

– Не постоје научни докази, али постоји много старих сорти које су популарне и даље се гаје. Мало је то и до маркетинга – истиче наш саговорник.

Напомиње да има доста шумских јабука, реч је о ситним јабукама, различите крупноће, од којих су селекцијом и настајале поједине сорте. Код нас у Србији, рецимо, шуматовка. Те дивље врсте се користе и сада у подизању савремених засада јабуке, где се оне користе као опрашивачи за ове сорте.

Према његовим речима, стално се иде на стварање пре свега сорти које имају боља органолептичка својства у односу на старе сорте. То је један пут, каже. Други пут је стварање сорти које се боље чувају. И с обзиром на то да се у последње време све више говори о заштите животне средине и самих потрошача, јер је јабука воћна врста која се највише прска у односу на све остале, иде се све више на стварање сорти које су отпорније на болести и штеточине, као што су рецимо – топаз, опал, флорина.

Кесеровић напомиње да многи те старе сорте чувају, а међу њима јесте и мекинтош у Канади, док се у Европи рецимо у Холандији доста и даље гаји и изузетно стара сорта јабука боскопка или, како се код нас зове, ужичка кожара.

– Ова сорта има доста добро резултате у Ариљу, Ивањици, Пожеги, Ужицу, тај крај препознатљив је по производњи кожаре. Али проналазимо такође и нашу стару сорту која се зове будимка. Она је интересантна јер је једна од најбољих сорти за производњу концентрата од јабуке – објашњава наш саговорник.

Он додаје да је својевремено предлагао да све аутохтоне сорте које су отпорније на важније болести и штеточине имају приоритет код подизања на аматерским засадима, окућницама, викендицама, манастирским и школским имањима. Како каже, на тај начин би сачували те сорте, а плодови, које ретко ко прска, могли би да се користе за производњу сокова, што рецимо раде у Немачкој. Према његовим речима, старе сорте су интересантне не само за производњу него и за прераду.

Ивана Албуновић

Извор: Политика