У Србији тренутно активно само једно жариште птичијег грипа
Прецизирано је да су анализе показале да је код пет угинулих лабудова у том каналу на левој обали Дунава потврђено присуство авијарне инфлуенце (АИ).
Како се наводи у саопштењу, у 2023. у Србији је укупно регистровано шест жаришта АИ код дивљих птица, а при томе нису забележени случајеви код домаће живине и на комерцијалним фармама.
„Тренутно је активно само једно жариште АИ на локацији канал Визељ – Борча, док је осталих пет жаришта одјављено” истичу у Управи за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије.
Подсећа се да Управа за ветерину у случају потврде ове болести доноси решење којим се проглашава заражено подручје у полупречнику од најмање три километара (км) и угрожено подручје у полупречнику од најмање 10 км од жаришта, односно од места појаве болести и којим су прописане и наложене одређене контролне мере у складу са прописима.
На целокупном зараженом и угроженом подручју, како се додаје, континуирано се врши попис, опсервација и контрола здравственог стања живине на свим газдинствима, као и здравствени надзор дивљих птица на њиховим стаништима, преноси Танјуг.
„Спровођење активног и пасивног надзора, односно контроле здравственог стања живине у потенцијално ризичним подручјима близу водених површина са дивљим птицама, затварање живине у објекте, спречавање директног и индиректног контакта између дивљих птица и живине и подизање биосигурносних и хигијенских мера на газдинствима су основне превентивне мере које се предузимају у циљу спречавања појаве и ширења ове заразне болести”, наводи се.
Наглашава се и да је АИ веома контагиозна заразна болест, изазвана вирусима инфлуенце типа А и подсећа да је ова заразна болест домаће живине и дивљих птица нарочито ескалирала у последњих неколико година, узоркујући како велике економске штете на комерцијалним фармама домаће живине као последицу спровођења мера и поступка за спречавање ширења болести, њено сузбијање и искорењивање.
Забележени су и велики губици услед посредних рестриктивних мера у погледу забране и ограничења промета живине и птица, јаја, меса и производа од живине, које се примењују на у случају појаве АИ на погођеном подручју.
Додаје се и да је епизоотиолошка ситуација АИ у дужем временском периоду неповољна у свету, у Европи и региону.
У претходном периоду болест је установљена у Пољској, Словачкој, Чешкој, Украјини, Немачкој, Холандији, Италији, Аустрији, Великој Британији, Шведској, Швајцарској, Финској, Ирској, Литванији, Естонији, Кипару, Француској, Белгији, Данској, као и у суседним државама Србије Румунији, Мађарској, Бугарској и Хрватској.
„С обзиром на то да је болест широко раширена Управа за ветерину организовала је праћење кретања и контролу АИ на подручју целе територије Србије кроз мониторинг, узорковање код дивљих птица и живине ради дијагностичких испитивања у циљу ране дијагностике и спречавања ширења ове заразне болести”, наводи се у саопштењу.