Колико једемо јаја и која су најздравија

Јаја су симбол новог живота и васкрсења а ова симболика није случајна. Јаја су најкомплетнија намирница у људској исхрани. Са великим садржајем протеина и холина сврставају се у исту категорију као и месо у пирамиди исхране. И данас тибетански монаси пред тежак физички рад једу по два јајета за доручак јер им то пружа довољно снаге и енергије.
У људској исхрани највише се користе кокошија јаја. Највећи потрошачи на свету су Мексиканци који годишње поједу 352 комада јаја по глави становника док Срби у просеку годишње поједу око 150 комада. Осим кокошијих у употреби су, али у далеко мањој мери и гушчија, пачија и јаја од морке. Да ли постоји разлика и која су најздравија? Овим питањем бавили су се и научници широм света.

Истина или мит: Што тамније жуманце квалитетније јаје или ипак не

Кокошија јаја
Постоји више врста кокошијих јаја која се разлику по боји љуске од белих до смеђих и тамно браон. Боја љуске зависи од расе кокошака па најчешће беле кокошке носе бела јаја, смеђе коке јаја исте боје док црне кокошке најчешће носе јаја тамно смеђе боје. Наравно, увек постоје изузеци од овог правила. Боја љуске ни на који начин не утиче на хранљиву вредност јајета. Испод љуске налази се беланце које се састоји од три слоја и његова улога је да заштити жуманце, а махом се састоји од воде 86, 6 одсто и 11, 4 одсто протеина.
Жуманце је најхранљивији део јајета и садржи 49,9 одсто воде, 16,7 одсто протеина, 36,6 одсто масти и 1,5 одсто пепела. Жута боја потиче од пигмента ксантофила, а богато је витаминима А, В1, В2, В и Е као и бројним минералима. Да ли је жуманце светлије и тамно жуто зависи од исхране кокошака али његова боја не утиче на квалитет јаја. На питање која су најздравија кокошија јаја стручњаци тврде да су то органска јаја од „веселих кока“. У питању су кокошке из слободног узгоја које весело трчкарају по дворишту једу искључиво кукуруз, пшеницу и пасу траву.

Илустрација: Гушчија јаја су тешка око 200 г са тврдом, белом љуском

Гушчија јаја
Већа су од кокошијих и у просеку тешка око 200 г са тврдом белом љуском. Богата су фолном киселином, витаминима А и Б12, селеном и гвожђем. Само једно гушчије јаје има 20 грама квалитетних протеина са свих 9 есенцијалних аминокиселина. Жуманце садржи ретку супстанцу лутеин који је снажан антиоксиданс који успорава процес старења. Има већу нутритивну вредност у односу на кокошија више холестерола, омега-3 масних киселина и фосфора. Највећа корист ових јаја је што омогућавају бољу синтезу витамина Д који је неопходан за јачање имунитета и можданих активности. За разлику од кокошијих гушчија јаја имају више жуменцета него беланцета што им даје посебан укус и јачу арому у односу на кокошија. Једу се искључиво термички обрађена а због високог садржаја холестерола не препоручују се дијабетичарима и особама са високим крвним притиском.

Илустрација: Пачија јаја имају већи проценат жуманцета у односу на беленце

Пачија јаја
Пачија јаја су у просеку за 50 одсто већа у односу на кокошија а боја љуске је најчешће бела са светлим нијансама зеленкасте или плаве. Захваљујући дебелој љуски дуже задржава свежину у односу на кокошија. Као и јаја од гуске пачија имају већи проценат жуманцета у односу на беланце па и више масноће и холестрола. Пачија јаја су богата беланчевинама, омега – 3 масним киселинама, садрже шест пута више витамина Б од кокошијих, двоструко више витамина А и за четвртину мање витамина Е. Врло су калорична па само једно јаје има 185 калорија. Пачија јаја могу да се припремају на исти начин као кокошија али су доста скупља јер важе за деликатес због специфичног укуса. Верује се да употреба ових јаја у исхрани јача зубе и кости због велике количине фосфора којим су богата, стимулишу метаболизам и имунитет, благотворно делују на нервни систем. Не препоручују се деци млађој од 6 година.

Илустрација: Јаја од морке су ситнија од кокошијих али је зато дебљина љуске дупло већа

Јаја од морке
Јаја морке имају облик крушке, ситнија су у односу на кокошија и најчешће тешка од 35 до 45 грама. Љуска јајета је најчешће је пегава тамно смеђа. Дебљина љуске од 0,4 до 0,6 мм што је дупло више у односу на дебљину љуске кокошијих јаја. Поједина истраживања су показала да се јаја од морке могу чувати на собној температури и више од три месеца а да не изгубе на квалитету, нити се покваре. И јаја морке имају веће жуманце у односу на беланце, више беланчевина и витамина, хранљивија су и имају већу калоријску вредност. За разлику од кокошијих код којих је жуманце јасно одвојено у односу на беланце, јаје морке кад се разбије има другачију структури и некако више течна због веће количине воде, али имају изузетан укус.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay