Колики је вишак пшенице и где ћемо нову жетву?

ИЗВОЗ пшенице преко луке Констанца почео је благо да се захуктава, будући да је током прошлог месеца продато око 60.000 тона више пшенице у зрну у односу на јануар – 149.882 тоне. Упркос побољшању у трговини, залиха коју Србија има у складиштима биће мања, али недовољно да се количина која остане не окарактерише као рекордна. Предвиђања су да ће до краја јуна, на крају ове тржишне године, на залихама остати вишак од 1,3 до 1,8 милиона тона.

Након што се извезу уговорене количине и задовоље домаће потребе, до наредне жетве остаће и даље велика количина ове житарице. Извоз би максимално могао да достигне још 450.000 до 500.000 тона, а месечна потрошња у земљи је између 150.000 до 160.000 тона.

Према речима директорке Удружења “Жита Србије” Сунчице Савовић, тражња за нашим производом постоји, али су извозне цене конкурентских земаља у Црноморском региону – Украјине, Румуније, Мађарске, Бугарске и Русије, испод произвођачких цена домаће пшенице. Србија је принуђена да се прилагоди понуди и потражњи и нема простора да се о извозној цени жита преговара.

– Извоз пшеничног брашна је стабилан – каже наша саговорница. – Када је реч о извозу пшенице у зрну, од јуна прошле године до краја фебруара, продали смо 696.554 тоне. Не очекујемо да ће извезене количине бити веће од 150.000 тона месечно до краја тржишне сезоне.

Неусловно складиштење је проблем који директно утиче на квалитет приноса. Како каже Савовић, ни ове године не може се очекивати изузетан квалитет, јер су пољопривредници штедели на минералном ђубриву.

– Због топле зиме пшеницу су напале исте болести као и годину дана раније. Без обзира на скорашње падавине у појединим деловима земље, површинска влага земље од фебруара је испод прошлогодишњег нивоа, а и влага у дубљим слојевима у Војводини је, такође испод прошлогодишњег нивоа. Нешто боља ситуација са дубинском влагом је у Шумадији, западној и источној Србији, али и тамо је нижа него 2023 – напомиње Савовић.

Како кже наша саговорница, тренутне процене су да ће овогодишња производња пшенице у свету бити за 0,3 одсто мања на годишњем нивоу, потрошња ће бити један одсто, а завршне залихе те житарице 4,5 одсто мање. Због тога постоји мала нада да ће порасти тражња, али је велико питање да ли ће и у којој мери то допрети до Црноморског региона где Србија пласира већи део својих извозних вишкова.

Влада Србије је у марту 2022. године донела Уредбу о привременој забрани извоза основних пољопривредних прехрамбених производа, битних за становништво – зрна пшенице, пшеничног брашна, кукуруза и прекрупе и сунцокретовог уља из страха од поремећаја на тржишту због рата у Украјини и била је на снази до краја јула те године, упркос упозорењима стручњака да су залихе високе.

Извор: Новости