Колике ће бити субвенције у 2025?

Климатске промене, уз све чешће екстремне временске услове, попут суше и обилних киша, представљају све већи проблем за пчеларство у Србији. Међутим, фалсификовани мед је један од највећих изазова с којим се пчелари данас суочавају. Према подацима Савеза пчеларских организација Србије, количина лажног меда на тржишту расте, што је навело многе дугогодишње пчеларе да размотре напуштање ове делатности.

Ова пчеларска сезона оцењена је као просечна када је у питању количина меда, али је квалитет остао на задовољавајућем нивоу. Како су пчеле веома осетљиве на временске прилике, принос меда се разликовао у различитим деловима Србије. На пример, багремова паша је почела већ 10. априла и завршила до краја тог месеца, али због кишовитог периода, приноси су били слабији. С друге стране, липова паша је била нешто боља, док је сунцокретова поново подбацила. Генерално, ово је била година са исподпросечним приносом, али је квалитет меда остао врло добар.

Пласман меда није проблем за пчеларе, било да продају појединачно или преко удружења. Главно тржиште је углавном Београд, где сарађују са различитим продавницама. Међутим, највећи изазов остаје фалсификовани мед, који угрожава не само пчеларство, већ и пољопривреду и природну равнотежу уопште.

Према подацима Савеза пчеларских организација Србије, чак 88% меда на тржишту је фалсификовано, што је довело до губитка поверења потрошача у квалитет меда. Савез пчелара сада ради на томе да едукује потрошаче, како би научили да препознају прави мед. Пчелари такође очекују помоћ државе у спровођењу лабораторијских анализа, како би се утврдио прави квалитет меда, и надају се увођењу оштрих казни за оне који се баве фалсификовањем.

Ваљево као центар јесење хортикултуре: Прва јесења изложба цвећа

Сарадња Савеза пчеларских организација Србије и Министарства пољопривреде до сада је допринела да субвенције по кошници износе 1.000 динара. У нацрту буџета за наредну годину предвиђено је повећање субвенција, а у 2024. години држава ће уложити 1,145 милијарди динара у пчеларство, укључујући подршку за опрему, паковање и прераду меда. Оваква улагања представљена су на недавно одржаном седмом Сајму пчеларства у Врању, где су пчелари разменили искуства о актуелним изазовима у пчеларству.

Овај сајам је отоврио државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије Братислав Ђирковић, који је изразио одушевљење због посећености сајма и великог броја излагача. ,,Оволики број излагача сведочи о значају ове манифестације, која пчеларима пружа прилику да представе своје производе и опрему, успоставе нове контакте и размене знања и искуства. Управо је овај сајам прилика да многи пчелари пронађу своје место на тржишту, како домаћем, тако и европском. Чињеница да се претходних година повећао број кошница у Пчињском региону, у самом Врању, говори о томе да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде спровело значајне мере. Поменућу да су субвенције у 2024. години достигле до 1000 динара по кошници“, рекао јеЋирковић.

Извор: РТС