Када је прије 13 година почео да пчелари имао је само пет кошница и велику жељу да се бави пчеларством, каже Гвозденовић за Приморски портал.
Као и у сваком послу почетак је био тежак, посао неизвјестан, али упркос свему данас има пчелињак са око 30 друштава о којима брине. У међувремену, можда много важније, стекао је знање и искуство, те сада може да унапређује овај посао.
– То је скупа делатност, било да је некоме посао или само хоби. Временски период од пет до 30 кошница колико имам данас провео сам свакодневно радећи у пчелињаку, али и учећи кроз њих и са њима. Пчелар се мора посветити пчелама, непрестано усавршавати, допуњавати своје знање, размјењивати искуства са другима… – каже он и додаје да му у овом послу највише помаже жена.
– Она носи ројеве, фарба кошнице. И син воли, али нема кад да се више посвети због обавеза на послу. Рецимо прошлог љета, управо због тих обавеза није могао да нађе слободног времена ни да их погледа. Размишља о систему апи комора, где би гости приликом посјете имали могућност да бораве и у апи комори и инхалирају се аеросолом из пчелињих кошница – каже Гвозденовић, али не заборавља да помене велике количине лажног меда који се последњих година појавље на тржишту.
– Заиста је жалосно да се толико лажног меда из разних крајева пласира на тржиште и да купци купују мед по далеко нижим цијенама од оних које се дају за прави мед. Ја имам регистровано пољопривредно газдинство и водим рачуна о квалитету меда. Наравно да ова појава треба да заинтересује инспекције. Да дођу на та мјеста гђе се то продаје, а то су најчешће пијаце, и узму узорке сумњивог меда да их пошаљу на контролу. Прије неку годину и ја сам слао у Подгорицу такав узорак да се провјери квалитет, да се види има ли у њему каквих штетних састојака. Неки пчелари у борби против варое раде средствима која су избачена из употребе – истиче Гвозденовић.
Илустрација: Никола води рачуна о квалитету меда
Како каже, његов пчелињак је још увијек недовољан да би могао говорити о некаквој значајнијој заради.
– Да би једна породица живјела од продаје меда и других пчелињих производа потребно је да има далеко више кошница. Осим тога, ми пчелари знамо колико климатске промјене и употреба хемије у пољопривреди у последње вријеме утичу на пчеле, и могу да смање количину меда. Ето прошла година је управо због тих честих климатских промјена била јако лоша, мали су приноси. Ја сам слабо шта имао да врцам, тако да нисам могао ни испоштовати купце који су редовно знали да долазе код мене и купују мед. Ипак, морамо признати да је квалитет меда са ових простора врло добар и може се мјерити са најквалитетнијим на свијету.
Гвозденовићи су примјер породице која ће, захваљујући марљивости, посвећености послу и заједничком раду сигурно и даље напредовати и развијати се у овом послу.
– Драго ми је да локална самоуправа подстиче нас пчеларе у опреми, јер то много значи посебно младим људима који улазе у овај посао. Пчеларска опрема је врло скупа. Празну кошницу сам плаћао 88 еура, а за то треба и три кила воска који је по 15 еура кило, затим жица, ексери, фарбање, што испада око 200 еура за једну кошницу. Имам 30 кошница и ето одмах рачунице. Али сам ја, након што сам се распитао код надлежне општинске службе, добио пола новца који сам уложио у пчеларску опрему. Дошли си и фотографисали то што сам купио и на крају исплатили.
Гвозденовић је добио награду први пут прије годину дана, на сајму у Градачцу.
– Међу 180 пчелара мој мед је добио признање за најбољи. На истом сајму сам лани добио и сребрну медаљу. И то потврђује чињеницу да ми на овим подручјима имамо заиста квалитетан мед – каже он.
Илустрација: Нада се бољим приносима него прошле године
Задовољан стањем у јануару
Почетком јануара, како истиче, посјетио је своја друштва која су лоцирана на подручју Зубаца и задовољан је стањем.
– У овом периоду је пчеле потребно третирати оксалном киселином против варое. Ако немају довољно хране треба ставити по погачу. Ја сам оставио довољно меда, очекујем да ће све на прољеће бити као и сада, и да ће ова година бити са приносима меда далеко боља од прошле. Сваке године добро осигурам кошнице због честих промјена времена, вјетрова и слично. Пчеларство треба прилагодити условима гђе су смјештене кошнице. На климатске промјене не можемо утицати, али се можемо њима прилагођавати – каже он.
Извор: https://primorski.me/biznis/ekonomija/pcelar-nikola-toljo-gvozdenovic-tvrdi-da-iz-kosnica-nece-teci-med-bez-velike-posvecenosti-i-ulaganja/
ФОТО: Pixabay