Како да знате да заиста купујете квалитетну храну?

Остаци пестицида представљају значајан ризик у око 20 одсто од 59 уобичајених намирница које су испитиване током неколико година

Одређене врсте поврћа и воћа чешће садрже остатке пестицида и представљају већи ризик за здравље потрошача. Како је показало најновије истраживање најпознатијег америчког потрошачког магазина „Конзјумер рипорт”, остаци пестицида представљају значајан ризик у отприлике 20 одсто од 59 уобичајених намирница које су испитиване током неколико година. Храна за коју се сматра да је високоризична укључивала је конвенционално узгајан кељ, боровнице, кромпир и паприке. Јабуке, грожђе, брескве, парадајз, спанаћ и целер били су међу артиклима који се сматрају умереним ризиком.

Истраживање је показало да органско воће и поврће генерално има знатно мање остатака пестицида од конвенционално узгајане хране. Међутим, чак и неколико органских намирница представљало је одређени ризик. На пример, увезени зелени пасуљ носио је висок ризик, а домаћи кромпир умерен – што доводи до питања како су ови органски усеви контаминирани пестицидима високог ризика који нису одобрени за органску пољопривреду.

Јасно је да је овде реч о превари потрошача на том тржишту или су поменути производи били лажно декларисани као органски. Јер, како су објаснили домаћи стручњаци на сајту „Србија органика”, заштита биља у органској производњи базира се на минималној употреби материја које нису пореклом са фарме. Сузбијање болести, штеточина и корова је највећи проблем са којим се срећу произвођачи у органској производњи, јер није дозвољена употреба синтетичких хемијских препарата који се користе у конвенционалној пољопривреди.

Заштита биља у органској производњи не подразумева само просту замену пестицида из конвенционалне пољопривреде пестицидима који су дозвољени у органској. У питању је један комплексан систем контроле штетних организама који се ослања пре свега на превентивне мере, као и дозвољене биолошке мере прописане законом и правилницима о органској производњи. Примена био-пестицида само је крајња мера која се примењује у околностима у којима све друге примењене мере нису довољно ефикасне – наводе стручњаци.

Циљ заштите биља у органској производњи је, наиме, одржавање нивоа штетних организама испод прага економске штетности. За овдашње потрошаче најважније је како да разликују органску од конвенционално произведене хране. Органске пољопривредне производе најчешће не могу да разликују визуелно. Црвљиве јабуке

и квргаво воће је честа заблуда потрошача, коју неретко пласирају и неки пољопривредни произвођачи. Такви производи углавном немају везе са органским производима, већ би се пре могло рећи да су то запуштени, а у најгорем случају и погрешно третирани производи (у погрешно време или са погрешним пестицидима као и неадекватним дозама).

Суштина је да органски производи често изгледају репрезентативно по величини и боји, мада то зависи од многих других услова (сортимента, природних и климатских услова итд.), а мирис и укус су им често интензивнији због повећаног садржаја неких материја као и због коришћења локалних, аутохтоних сорти које имају такве карактеристике, а које су пожељне у органској производњи. Због тога потрошач мора да обрати пажњу на следеће детаље. Уколико је домаћи органски производ произведен у складу са стандардима ове врсте производње и у складу са законском регулативом, произвођач мора да на видљиво место стави националну ознаку која гарантује да је производ сертификован.

Уколико производ нема ову ознаку, већ само префиксе „био”, „еко” или „органско”, то значи да није контролисан и сертификован органски производ. Органски производи који су сертификовани у складу са ЕУ регулативом носе домаћи лого и ознаку органских производа ЕУ. Иначе, постоје и пољопривредни домаћи биљни производи који су још увек у такозваном прелазном периоду (који обично траје од две до три године, у зависности од тога да ли се ради о једногодишњим или вишегодишњим биљним врстама), али се већ производе методама органске пољопривредне производње. Они још увек не могу да буду означени као органски и да се обележе националним знаком. Они се означавају као „производ из периода конверзије”.

Иначе, када је реч о конвенционалној производњи која је у Србији распрострањенија, како је за наш лист недавно изјавио др Милан Стевић, професор на Пољопривредном факултету у Београду, уколико се пестициди примењују стручно и под надзором, они не могу да буду опасни по здравље. Ови препарати су контролисани и питање је само адекватне примене и савести произвођача. Уколико произвођач испоштује све те норме, количина пестицида у поврћу и воћу биће испод максималне дозвољене количине и нема разлога за бригу, јер ће производ бити безбедан за употребу.

Стручњаци кажу да постоје опште препоруке које могу да помогну приликом куповине воћа и поврћа, а једна од њих је да је куповина ових производа сигурно безбеднија у супермаркетима него на пијацама и код малих произвођача. Разлог је то што се зна одакле је стигло то поврће, а произвођач је пре испоруке трговцу дужан да спроведе анализе, између осталог и на остатке пестицида. Контролу спроводи и трговац, што је додатна потврда да је ова храна безбедна.

Извор: Политика

Јелица Антељ

Ивана Алибуновић