Како безбедно користити средства за заштиту биља?

Једни желе да заштите плодове свог рада, а други да се хране безбедно. И једнима и другима циљ је квалитет. Како га постићи и зашто је, упркос свим изазовима у производњи хране, важно одговорно спроводити све агротехничке мере, уз поштовање правила безбедне примене и каренце? Од семена до плода и трпезе води дуг и мукотрпан пут. Листа дозвољених средстава за заштиту биља мења се, због чега произвођачи морају бити нарочито опрезни и пре сваке примене проверити да ли је одређени препарат регистрован за конкретну биљну врсту и намену.

У јеку летње сезоне, када се воће и поврће масовно бере и пласира на тржиште, питање безбедности хране постаје једна од кључних тема. На терену се свакодневно уочавају озбиљни пропусти у примени пестицида. Највећи ризик представља свесно или несвесно кршење каренце, односно најкраћег прописаног периода који мора да протекне од последње примене средства за заштиту биља до бербе или жетве.

„У повртарству, код биљних врста са сукцесивним зрењем, попут парадајза, паприке или краставца, произвођачи понекад ризикују здравље потрошача зарад постизања боље цене на тржишту. На истој биљци истовремено се налазе и цветови и зрели плодови. Ако се тада примени препарат са дугом каренцом, постоји опасност да плодови стигну на тржиште са остацима пестицида изнад дозвољених вредности. Зато се могу користити само средства регистрована за конкретну намену, чија каренца одговара динамици бербе, или одговарајуће биолошке мере заштите. Циљ сваког произвођача мора да буде квалитетан и здравствено безбедан производ. Све друго представља опасност по здравље људи, али и економски ризик за самог произвођача“, истиче Милена Богићевић, саветодавац за заштиту биља.

Када пољопривредни произвођач користи средство за заштиту биља у складу са упутством на етикети и принципима добре пољопривредне праксе, остаци пестицида у биљним производима у тренутку бербе или жетве не би требало да буду изнад прописаних максималних нивоа. Шта је у том погледу најважније нагласити?

„Савремену пољопривредну производњу прати појава великог броја проузроковача болести и штеточина, који могу значајно да утичу на смањење приноса и квалитета гајених биљака. Хемијске мере заштите, односно примена пестицида, у одређеним ситуацијама неопходне су за њихово сузбијање. Међутим, примена пестицида повећава трошкове пољопривредне производње и, уколико није стручна и контролисана, може да угрози животну средину. Врло често се дешава да и поред вишекратне примене изостане очекивани ефекат, односно да се не постигне одговарајућа заштита. Најчешћи разлози су неодговарајуће време третирања и погрешан избор препарата. Првенствено је важно пратити стање усева како би се благовремено реаговало у случају развоја болести или појаве штеточина. Неопходно је придржавати се упутства за употребу и применити средство за заштиту биља у препорученој количини, ни мање ни више од тога. Морају се поштовати и дозвољени број третирања и прописани временски размаци између две примене. На крају долазимо до кључног задатка – поштовања каренце. Уколико постоји било каква недоумица, обавезно треба потражити савет стручног лица.“

 

Наша саговорница истиче да је из више разлога важно водити прецизну евиденцију о примењеним средствима за заштиту биља.

„Вођење прецизне евиденције о примењеним средствима за заштиту биља важно је због заштите здравља људи и животне средине, поштовања законских прописа, обезбеђивања следљивости у ланцу хране и спречавања појаве резистентности штетних организама. Евиденција омогућава да се поуздано утврди да ли је од последњег третирања до бербе протекла прописана каренца и да ли су испоштована сва правила примене. На тај начин смањује се ризик за људе и животиње, али се штите и пчеле и други корисни инсекти. Са економског становишта, евиденција помаже произвођачу да види који су третмани дали резултат и да у наредној сезони рационалније планира трошкове. Правилним смењивањем средстава различитих механизама деловања смањује се и ризик од развоја резистентности. Истовремено се земљиште, вода и природа штите од непотребног оптерећења пестицидима“, истиче Богићевићева.

Нажалост, произвођачи у жељи да постигну веће приносе и бољи квалитет понекад третирају биљке непосредно пред бербу, рачунајући да ће каренца истећи док производи буду стајали у складишту. То је озбиљна грешка. Каренца мора да истекне пре бербе, а време проведено у складишту или хладњачи не може да надокнади њено непоштовање.

„Уколико се пољопривредни производи складиште и не стижу одмах до потрошача, време које проведу у складишту или хладњачи не урачунава се у каренцу. Каренца представља период који мора да протекне од последње примене средства до бербе или жетве. Пољопривредни производи се најчешће чувају у хладњачама или другим просторијама у којима се процеси разградње евентуалних остатака пестицида не одвијају или су знатно спорији. То практично значи да у производима и даље могу да буду присутни остаци пестицида изнад дозвољених вредности“, упозорава Богићевићева.

Са друге стране, у воћњацима се након бербе, на пример код малине или раних сорти шљиве, често заборавља на радну каренцу. То је прописани временски период након примене средства током којег људи и животиње не смеју да улазе на третирану површину без одговарајуће заштитне опреме. Рад у тек третираним засадима може да изазове акутно тровање, али и дугорочне здравствене проблеме, нарочито обољења коже и дисајних органа.

Посебно болна тачка домаће пољопривреде јесте страдање пчела. Примена средстава за заштиту биља опасних за пчеле забрањена је током цветања биљака које пчеле посећују. Третмани средствима чија је примена дозвољена морају се обављати у складу са упутством, у време када пчеле нису активне, уз предузимање свих прописаних мера заштите.

„Пре свега желим да истакнем да су пчеле међу најкориснијим животињама на свету и да се, због њиховог огромног значаја, морамо одговорно понашати. Примена средстава за заштиту биља која су опасна за пчеле строго је забрањена у време цветања биљака које пчеле посећују. Пољопривредници су дужни да препарате користе у складу са упутством, а о планираном третирању средствима опасним за пчеле треба благовремено да обавесте пчеларе у окружењу, најмање 48 часова раније, како би се спречило тровање пчела, каквог је, нажалост, било претходних година.“

Средства за заштиту биља могу се упоредити са лековима само по томе што се морају користити строго на прописан начин. У одговарајућој дози и право време штите биљке, док погрешна и нестручна примена може да угрози људе, животиње и животну средину. Будућност припада интегралној заштити биља, у којој се хемијска средства примењују тек када друге агротехничке, механичке и биолошке мере нису довољне, и то уз консултације са стручњацима, а не на основу савета нестручних лица.

Три златна правила за произвођаче

• Читајте етикету: Строго поштујте намену средства, прописану дозу, концентрацију, број третирања и каренцу.
• Чувајте пчеле: Не примењујте средства опасна за пчеле током цветања биљака које оне посећују. Дозвољене третмане обављајте у време када пчеле нису активне и благовремено обавестите пчеларе у окружењу.
• Водите евиденцију: Запишите датум третирања, назив примењеног средства, биљну врсту, површину, количину и каренцу. То је доказ одговорне производње и један од предуслова безбедности потрошача.

У интересу здравља потрошача прописани су максимални нивои остатака пестицида, који се најчешће изражавају у милиграмима по килограму производа. Средства за заштиту биља могу да представљају ризик за људе, животиње и животну средину, због чега је неопходно да се тај ризик сведе на најмању могућу меру. Само стручна, контролисана и одговорна примена омогућава производњу здравствено безбедне хране.