English
French
German
Italian
Републички завод за статистику објавио је најновије процене овогодишњег рода соје, указујући на значајан пад у производњи. На површини од 219.083 хектара произведено је 406.180 тона соје, уз просечан принос од 1,86 тона по хектару. У односу на претходну производну годину, процењена производња је мања за чак 32,3%, док је у поређењу са десетогодишњим просеком смањена за 28,4%. Стручњаци сматрају да ће коначни подаци бити још поразнији, јер жетва у том тренутку није била завршена. Овогодишњи просечан принос је други најгори у последњих пет година, што буди страх да ће интересовање произвођача за узгој ове културе у наредним сезонама опадати.
Соја је међу пролећним ратарским културама најтеже поднела овогодишње високе температуре и сушу. Чак и у пољима где је примењивано наводњавање, ваздушна суша је онемогућила да принос пређе просечне вредности. Имајући у виду да Србија већ трећу годину заредом увози сојино зрно из региона, процене су да ће прерађивачка индустрија морати да се ослони на увоз како би подмирила своје потребе.
Када је у питању прерада, очекивана производња протеинских производа од соје износила би преко 400.000 тона, што би омогућило извоз ових производа од око 90.000 тона. Поред тога, очекује се да би извоз сојиног уља могао да достигне око 75.000 тона.
Површина и просечан принос соје у последњих пет година
На домаћем тржишту, током јула је на Продуктној берзи у Новом Саду закључен први термински уговор за сојино зрно рода 2024. године по цени од 51,50 динара по килограму без ПДВ-а, са обрачуном квалитета. Почетком августа, цене берзанских уговора су се кретале од 56,50 до 57,00 динара без ПДВ-а. Поред домаће соје, на берзи је прометовано и сојиним зрном из увоза пореклом из Хрватске, по цени од 60,00 динара по килограму без ПДВ-а. Током септембра, понуда је премашила тражњу, што је додатно утицало на цену, па је сојино зрно прометовано по цени од 58,00 до 59,50 динара по килограму уз обрачун квалитета.
На светском нивоу, према пројекцијама америчког Министарства пољопривреде, за тржишну 2024/25 годину предвиђа се раст светске производње соје од 8,7% у односу на претходну годину, са укупним обимом од 429 милиона тона. Овај пораст биће резултат веће производње у Бразилу, САД и Аргентини. Повећање залиха, као и прерађених количина и извоза, требало би да допринесе стабилности у снабдевању светског тржишта, али не и расту цена. У поређењу са септембром прошле године, овогодишња септембарска цена соје на берзи у Ротердаму је знатно нижа: америчка соја је била за 22% јефтинија и износила је 449 долара по тони, док је бразилска цена била 14% нижа, односно 476 долара по тони.
У Европској унији се воде бројне расправе око примене тзв. Уредбе о дефорестацији (EUDR), чији је циљ заштита шума смањењем дефорестације кроз трговинску контролу производа. Европска комисија остаје привржена циљевима Уредбе, иако је предложила додатно одлагање примене како би се компанијама и партнерима омогућило време за прилагођавање. Комисија је 2. октобра најавила продужетак фазног периода за додатних 12 месеци. Уколико Европски парламент и Савет одобре, примена EUDR почела би 30. децембра 2025. за средња и велика предузећа, док би за мала и микро предузећа тај рок био 30. јун 2026. године. Међутим, невладине организације се оштро противе овом одлагању, а бројни ЕУ званичници критикују рад Комисије на спровођењу Уредбе, наводећи да није обезбеђен адекватан оквир за трговинске партнере, попут Бразила и Индонезије.
Извор: МПШВ
Serbian