Да ли уцветало воће може да  страда

За нама је вероватно најтоплији фебруар у последњих сто година. Рано буђење вегетације је условило рано цветање воћа, што забрињава пољопривреднике  уколико ,,баба марта“ покаже своје зубе и дође до пада температуре. Колико су временски услови променили обим и начин агротехнике и да ли су стрпње воћара оправдане одговор нам је дао дипл. инж. Владимир Костић, из ПССС Краљево.

„Пролеће“ у фебруару последњих година није новост, али иста не радује нимало воћаре у Србији. Разлог је  прогноза агронома да ћемо имати цветање свих воћних врста можда и месец дана раније, што ће имати за последицу ризик по род, нарочито ако се понови сценарио априлских мразева као лане. Струка каже најугроженије су брескве и кајсије.

,, Ове године је све поранило, пре свега мислим на коштичаво воће, јер обилазећи ових дана терен у највећем проблему су управо рана кајсија, бресква и рана шљива мислим на чачанску родну где већ имамо бубрење. Блага зима и рано пролеће су условили да сокови који крену у биљци више не могу да се зауставе, а дневне температуре од 20 степени само настављају провоцирање вегетације. Пре тридесетак година шљива је прва цветала крајем марта, а сада имамо све услове, да цветање безмало свих воћних врста могу да се заврше до тог датума. Не очекујемо толико топао март, али не можемо са сигурношћу ни да предвидимо дугорочнију прогнозу која би дала одговор да ли ће бити мраза који би направио штету. Оно што додатно забрињава јесте резидба која још увек траје, и прво прскање које у многим засадима није одрађено, тако да ће самим тим даљи ток негативно да се одрази на сезону“  каже Владимир Костић, саветодавац у Пољопривредној стручној и саветодавној служби, Краљево.

На жалост ушли смо у период када сокови који крену у биљци више не могу да се зауставе, а дневне температуре од 20 степени само настављају провоцирање вегетације. Воћари још увек обављају резидбу након које се ради прво пролећно купање бакром. Ова дезинфекција је јако важна за све воћне врсте. Код коштичавог воћа чак и на већим надморским висинама немогуће је зауставити вегетацију услед евидетне промене климе. Шта је овог тренутка приоритет?

,, Ми смо и претходних година након нешто топлијег времена у јануару и фебруару и кретања вегетације, имали ситацију да у марту и априлу дође до захлађења и мраза током ноћи, што је утицало и готово преполовило род у тој години, а најугроженије су ране сорте коштичавог воћа попут кајсије и брескве.Треба свакако више пажње посветити обиласку воћњака, пратити свакодневну ситуацију. Оно што је сада неопходно обавезно урадити третман против монилије која је прошле године имала интензиван напад. То правовремено деловање адекватном заштитом могу надоместити неке радње и умањити потенцијал проблема у производњи воћа. Уколико проблеме сведемо на минимум, род подижемо на максимум“.

Уколико су воћари пропустили бакарни третман боље је прескочити ову фазу заштите јер ће бити веће штете него користи.

,,Прво шта се ради је превентивна заштита воћака од болести листа, плода и развоја инсеката. Наравно, прво је пожељно урадити резидбу воћака па тек онда заштиту, јер се на тај начин штеди на количини препарата, заштита је квалитетнија, а и дезинфикују се дебљи пресеци. Уз јесење плаво прскање бакром, ова је  најбитнија заштита од свих, па се никако не треба прескочити. Воће треба добро окупати јер бакар има функцију фунгицида односно служи против гљивичних обољења, док је уље инсектицид и акарицид. Време примене је фебруар, март, али пре него пупољци много набубре, ако су у тој фази може се десити да их бакар спали. Остајемо без рода. Дакле следећи третман је редован који радимо у календару заштите биља, али најургентнији као што сам напоменуо када су коштичаве врсте воћа јесте треман против монилије“ каже овај стручњак.

Блага зима ће условити интензивнији напад презимљућих болести и штеточина тако да је опрез и обилазак воћњака главна препорука. Последњи пролећни мраз који се јавља у нашим условима углавном опомене до 15 априла, мада смо пре нелолико година, 24. априла имали снежни покривач и ,,минус“ који обрао воће пре сезоне бербе.  У овом тренутку је врло незахвално давати било какве прогнозе.

,, Проблем за све воћне врсте, нису тренутно само дневне већ и ноћне температуре које ни тренутно, а ни по временској прогнози неће падати испод 10 степени Целзијуса, док је дневна температура прелазила и 20 степени. Сигурно да је најосетљивија фаза прецветавања воћа, и ако воће заврши ту фазу и дође до већих плодова, мраз неће моћи значајно да умањи род, већ може само да оштети плодове. Опет и у таквој ситуацији биће додатних трошкова и евентуалног губитка ли не и тоталне штете од ниских пролећних мразева какве смо ипак имали у блиској прошлости. Оно што морамо да урадимо да пратимо временску прогнозу и препоруке ПИС-а које могу предупредити неке мере“.

У оваквим временским условима, с обзиром на то да је утицај природе превелики, не може се превише утицати на кретање вегетације и цветање, али могу утицати на све друге радове у воћњаку. Резидба је при крају, тамо где је урађен третман после резидбе, воће већ има какву – такву заштиту. Засади су пођубрени, а од помоћи, може бити кречење стабала и рамених грана, чиме се кретање вегетације може делиично одложи за неких седам дана. Било би добро да се муке и стрепње воћара заврше на евентуалном ,,касном мразу јер сезона тек почиње“.

,, На жалост прошла година је била више него турбулентна, јер смо после мраза имали превисе падавина у априлу, мају па чак и јуну  које су донеле пуно проблема. Заштита се одвијала интензивно и са већим бројем третмана. На жалост воћаре нису обишле ни летње олује и град, као и талас тропских температуре, тако да без савремених засада не можемо говорити о добрим резултатима. Ту првенствено мислим на противградне мреже и наливне системе, будући да је крај сезоне обележила суша, а тај водни режим у резерви на жалост ни сада немамо“закључује саговорник.

У марту и априлу следи цветање и прецветавање воћа а у тој фази су штете навеће, уколико температура падне испод нуле.  Наравно да овакав временски исход нико не призива али ипак најбољи начин да се воће заштити од ниских температура је употреба антифрост система који су делотворни до минус седам Целзијусових. Стари проверени начин задимљавања такође помаже. Они који тек планирају садњу или замену ваљало би да размисле и о промени сортимента сходно климатским променама.

Соња Цветковић