Да ли се исплати говедарство у Србији данас?

По подацима Пољопривредне стручне службе, која покрива општине Бачка Топола и Мали Иђош, не бележи се пад бројности грла у млечном говедарству. Како истичу стручњаци, а потврђују сточари,
производња млека… На фарми млечних крава породице Јанушко из Новог Орахова, кажу да имају 120 крава на мужи, да је дневна производња млека 3.600 литара и да са откупљивачима имају добар
кооперантски однос. “Већ другу годину за редом сарађујемо са шабачком млекаром и имамо добар однос и задовољни смо и са исплатом. Ми имамо пуно млека и добијамо 60 динара по литри
млека што, са премијом од 19 динара по литри, чини да позитивно послујемо”, каже Маја Јанушко.
Државне субвенције и премије одржавају производњу млека и чине да сточари позитивно послују. “Када би реално гледали ситуацију, чиста добит у овом послу су субвенције и премије, а све остало је трошак”, истиче наша саговорница. А у будућности, по речима стручњака за сточарство Предрага Иванчевића у млечном говедарству опстаће само фарме са добром генетиком, већим бројем грла  и добром технологијом производње. “Изузетно су важне субвенције, а нарочито за ову грану као што је млечно говедарство, јер субвенције опредељују произвођаче да повећавају број грла у запатима и да опстају у производњи”, истиче Иванчевић. Уз државна давања, сточари могу да рачунају и на подршку у виду остваривања права пречег закупа државног пољопривредног земљиштапо основу сточарске производње. Извор: РТВ

Произвођачи млека у Србији тренутно за литар млека добијају више откупне цене него фармери у већинидржава Европске уније, тврде представници ове индустрије.Како пише Политика, водећа компанија у
овом сектору Имлек саопштила је да неће снижавати тренутну, како је наглашено, високу откупну цену млека у Србији, иако је она међу највишима у Европи. Навели су да ће задржати откупне цене
на садашњем нивоу све док се не увере у извесне приносе и квалитет хране за животиње из нове жетве.Крајем прошле седмице компанија се огласила истим поводом и саопштила да ће просечна
исплаћена цена сировог млека према фармама у Србији за март бити виша од 70 динара за литар сировог млека. Навели су да је то рекордно висок износ, ако се узме у обзир да је откупна цена млека у
ЕУ у последњем периоду пала на 40 евроценти, па и ниже.

“У складу са препоруком Министарства пољопривреде, у протеклом периоду и поред великих тржишних турбуленција Имле` није значајније снижавао откупну цену млека и није каснио са плаћањем ка својим добављачима”, навели су у саопштењу.Тржиште млека у првом кварталу прошле године ушло је у такозвану силазну фазу циклуса. Аналитичари су објаснили да је основни разлог за пад цена на тржишту млека била растућа динамика његове производње међу највећим светским извозницима млечних производа. Понуда млека у ЕУ и САД расла је у 2022, али и почетком прошле године као одговор на релативно високу профитабилност његове производње у том периоду упркос константном расту трошкова.Према писању европских медија, цене сировог млека у ЕУ су још у фебруару ове године благо смањене услед повећања понуде сировог млека на домаћем тржишту, стабилизације тражње за путером и пада интересовања страних купаца за сировим млеком преноси портал Бизнис.рс

У кланицама регистрованим у Србији у јануару 2024. заклано је мање за 6,4 одсто говеда, него месец дана пре, објавио је Републички завод за статистику (РЗС). Како је наведено у Месечном статистичком билтену 01/2024, у јануару ове године у кланицама у Србији у односу на децембар 2023. заклано је и мање свиња за 17,5 одсто, оваца за 28,1 одсто, док је живине мање заклано за 4,1 одсто. Према статистичким подацима, укупна нето маса говеда мања је за 5,6 одсто, свиња за 13,8 одсто, оваца за 32,2 одсто и живине за 3,4 одсто. Подаци РЗС показују и да је у јануару 2024. у односу на јануар 2023, више заклано говеда за 10 одсто, оваца за 2,9 одсто и живине за 8,6 одсто, док је свиња мање заклано и то за 10 одсто. Ове године у јануару, у односу на исти месец прошле године, статистички подаци показују и већу нето масу код говеда за 12,6 одсто и живине за 6,6 одсто, док је нето маса мања код свиња 9,5 одсто и оваца за 10,3 одсто.

Захваљујући подршци државе, буџетом за ову годину значајно су повећане субвенције које нису заобишле ни пољопривреднике којима је примарна производња млеко Са некадашњих 25.000 по
музном грлу, ове године могу очекивати 40.000, што је многима дало ветар у леђа да проширују сточни фонд и коначно у овој грани сточарства виде перспективу пренела је ПРВА ТВ у Емисији Плодно и Родно.

У време земљорадничких задруга, српски пољопривредник могао је да обезбеди семе, ђуубриво и гориво по знатно нижим ценама. Каже Милан Крупеж који је деценијама у производњи млека. По
једном музном грлу неопходан је један хектар обрадиве површине како би се обезбедиле довољне количине хране.

Милан Крупеж, саговорник: “Прво обзиром је да имамо те наше земље, можда се нађе под кирију, нису сва срећа те кирије доста велике и јаке. По Банату  много више плаћају него ми овде. То је једини спас. Поред наших 10 хектара које имамо земље, имамо по 5-6 хектара додатно што радимо под кирију. Тако да то некако функционише. Базирали смо се на млеко, и ми идемо на холштајна. Они дају  од 25 до 35 литра млека толико треба да би би задовољило неке наше потребе. Испод тога то грло није рентабилно”. Никола Крупеж каже да је највећаобавеза то што си 360 дана заузет. Немаш ни одмора, немаш зимовање, немаш летовање. Ту си где си. “Обавеза је свако јутро да устанеш да намириш та грла. Такође, исто на подне, увече. Плус имаш јутарњу мужу и вечерњу мужу”.

Драгана Нешовић, из Чачанског села Јежевица две деценије је у производњи млека. А упркос тешким годинама у овој грани сточарства, она још увек, како каже, налази рачуницу.
Драгана Нешовић, саговорница:  “Целокупну количину млека предајемо у млекаре. Ништа не сиримо, само за своје потребе. Тренутна цена је 55 динара, међутим јако велика је потражња. Сваки дан имамо позиве из разних млекара из целе Србије да траже нам млеко да пређемо код њих да предајемо.

Извор: РТВ, Бизнис.рс, Прва ТВ, РЗС