Готово преполовљена потрошња хлеба у Србији

У Србији се из године у годину бележи све мања потрошња хлеба по глави становника. Анализа Удружења млинара Војводине за 2023. годину указује на забрињавајуће податке о тренду опадања потрошње основних производа од брашна, као и на промене у структури домаће производње пшенице и брашна.

Просечан становник Србије је током 2023. године потрошио свега 52,49 килограма хлеба, што је значајан пад у односу на 91,5 килограма из 2006. Ово представља смањење од чак 42,6 одсто. Када се дода и процењена годишња потрошња пецива, укупна количина износи приближно 64,49 килограма по особи.

Агроаналитичар Бранислав Гулан каже да ова промена није само последица модернизације прехрамбених навика и преласка на друге врсте намирница, већ и демографског пада.

Број становника Србије смањен је са 7,62 милиона у 2006. години на 6,62 милиона до јула 2024. године. Овај пад броја становника за готово милион људи додатно је утицао на смањење укупне годишње потрошње хлеба за 350.000 тона.

Смањена потрошња хлеба условила је и пад укупне мељаве пшенице. Према подацима Житоуније, годишња мељава је са 1,2 милиона тона смањена на милион тона. Од те количине, око 730.000 тона се претвара у брашно за људску исхрану. Ове количине се користе за производњу хлеба и пецива, непосредну потрошњу у домаћинствима, затим за производњу тестенина и кондиторских производа, као и за извоз.

Илустрација: Просечан становник Србије је током 2023. потрошио је 52,49 килограма хлеба, док је 2006. јео 91,5 кг 

За производњу хлеба и пецива у Србији годишње се троши око 306.000 тона брашна, док додатних 126.000 тона одлази на директну потрошњу у домаћинствима. Још 117.000 тона користи се у производњи производа попут тестенина и кекса.

Како наводи Здравко Шајатовић, директор Житоуније, потрошња хлеба и пецива варира у зависности од развијености региона. У развијенијим деловима земље, где је БДП по глави становника изнад републичког просека, потрошња хлеба је нижа, али је зато потрошња пецива виша од просека. Супротно томе, у мање развијеним регионима, хлеб остаје кључна прехрамбена ставка.

“Један од кључних изазова за млинску индустрију у Србији је утицај социјалних политика државе. Током 2023. године држава је продавала брашно Т-500 пекарској индустрији по ‘дампинг ценама’ од 22 динара по килограму, што је било на нивоу цене пшенице у откупу. С друге стране, млинска индустрија је исти тип брашна продавала по 30-32 динара по килограму. Ова пракса резултирала је тиме да је држава преузела око 30 одсто домаћег тржишта брашна. Поред тога, уредба која је ограничавала цене килограма брашна Т-400 и Т-500 додатно је погодила произвођаче, јер су нове цене биле за 25 динара по килограму ниже од претходно прописаних”, оцењује Гулан.

Житоунија је више пута тражила компензацију за произвођаче, позивајући се на Закон о уређењу тржишта пољопривредних производа, али ти захтеви нису уважени. Такође, продужење уредбе за регулисане цене директно је кршило Закон о трговини, али ни то није наишло на ођек.

Иако домаће тржиште бележи пад потрошње, извоз брашна показује знаке опоравка. Током 2023. године из Србије је извезено 168.760 тона брашна, што је раст у односу на претходне године. Ипак, овај резултат и даље заостаје за рекордним извозом из 2016. године, када је пласирано 253.000 тона.

Илустрација: Извоз брашна поново почиње да расте

Тренд опадања потрошње хлеба у Србији усклађује се са европским стандардима. У државама попут Пољске и Шведске просечна потрошња хлеба по глави становника износи око 60 килограма, док је у земљама попут Француске и Велике Британије тај број нижи од 50 килограма. С друге стране, у државама попут Немачке и Чешке потрошња је виша него у Србији.

“Уз све изазове, млинска индустрија у Србији суочава се са потребом прилагођавања тржишту које се мења, како у домаћем, тако и у међународном контексту. Остаје да се види како ће ова индустрија одговорити на демографске промене, модернизацију прехрамбених навика и утицај државних политика”, закључује агроаналитичар Бранислав Гулан.

Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/drastican-pad-potrosnje-hleba-u-srbiji-52-kilograma-godisnje-po-glavi-stanovnika/