Гаје свиње а у фарму чак ни не уђу, некада сан данас реалност!

Узгајате свиње, а не одлазите на фарму, нема блатњавих чизама, ни устајања у цик зоре да би се нахраниле животиње. Звучи филмски, али није. Крешимир Кутеровац, сточар из Хрватске, покренуо је са компанијом Беyонди и Блок Бе платформу ГоАгро помоћу које свако може да постане фармер, а да посао узгајивача свиња ради неко други. “Ви купујете дигитални облик свиње – ПигНФТ (Пиг токен). Минимална цена је 220 евра за коју после две и по године добијате 100 килограма свињетине. “То је период претварања дигиталне свиње у стварну и ‘маса’ свиња вам се повећава за три одсто годишње”, објашњава Кутеровац за ББЦ на српском. Виртуелну свињу можете да купите криптовалутама или стварним новцем, док систем плаћања картица за сада није могућ.

Токен је врста криптовалуте – дигиталног новца, али и власништво над неком стварном имовином, попут некретнина, акција, земљишта, уметничких дела или пољопривредних производа, као у случају свиња, објашњава Марија Матић, криптоаналитичарка, за ББЦ на српском. Вирутелне валуте, дигитални токени и криптомати у Србији су дефинисани 2021. године Законом о дигиталној имовини. Законом је “обезбеђена правна сигурност за инвеститоре и кориснике дигиталне имовине”, рекли су тада из Министарства финансија. “Дигиталне верзије реалне имовине омогућава блокчејн технологија – токенизација, што значи да ви токенима можете да тргујете на крипто берзама или платформама”, каже Матић. Сваки блок представља информације о одређеној трансакцији и једном унесени подаци се не могу мењати, те се на тај начин ствара ланац блокова, односно блокчејн.

“Блокчејн је децентрализована, транспарентна и неизбрисива база података у којој се бележе информације о трансакцијама, а њена предност је што је олакшан приступ инвестирању, већа ликвидност, смањење трошкова трансакција и повећање транспарентности”, објашњава она.

Како су се свиње удружиле са криптовалутама

Крешимир Кутеровац има 57 година, живи у Осијеку, четвртом највећем граду Хрватске и читав живот се бави сточарством. “Храна је све важнији ресурс, постала је оружје. Не производимо је довољно, а цене само расту”, каже. Идеја о виртуалним фармерима потекла је из жеље да “помогнемо и обезбедимо квалитетан ланац исхране”. “Овако повезујемо пољопривреднике, којима су потребне инвестиције са купцима који траже квалитетну храну”, каже пољопривредник из Хрватске. Уколико после две и по године “фармер из фотеље” не жели производ, може да га прода газдинству које му узгаја свињу или да је претвори у месни пакет – кобасице, пршут, шницле, чварке и остале производе који се добијају прерадом свињског меса). А може и да прода прасећи токен на берзи.

Ова идеја није нова и увелико је заступљена у свету, посебно у пољопривредном сектору, каже Никола Сологуб, суоснивач и директор компаније СРWА која се бави блокчејн технологијом и токенизацијом. “Блокчејн технологија доноси одређене предности у односу на традиционалне рачунарске системе и зато се све више користи у свакодневном животу. “Подиже конкурентност у откупу пољопривредних производа, а и алтернативни је извор финансирања у сектор”, објашњава за ББЦ на српском.

Има ли препрека за купце из Србије

Србија са чланицама Европске уније, међу којима је и Хрватска, има потписан Споразум о слободној трговини, каже Милан Простран, агрокономиста, за ББЦ на српском. То у пракси значи да се увоз и извоз било које робе и услуга обавља слободно и без плаћања царине.Уколико неко из Србије купи крипто свињу у Хрватској и после две и по године жели то месо, моћи ће да га увезе без икаквих проблема, објашњава он. “Треба само да се испуне ветеринарско-санитарни услови које прописује Управа за ветерину.

“Робу на царини и документа о продаји и куповини, контролишу инспектори на граници и то је све”, наводи Простран. Увоз може бити ограничен само у кризним ситуацијама када надлежни органи процењују да се тиме штите домаћи произвођачи, али су те мере углавном краткорочне, додаје овај агроекономиста.

Моравка се враћа у оборе, ево чиме се храни

Шта су криптовалуте?

Марија Матић, криптоаналитичарка:  “Нова врста дигиталног новца чија вредност лежи у транспарентности, децентрализованој безбедности, немогућности цензуре и инстант поравњањима. Нема централне власти која их контролише, нити банке као посредника, а трансакције су брже и ефикасније у поређењу са традиционалним финансијским системима. Прва криптовалута настала 2009. године је биткоин. Настаје “рударењем”, сложеним процесом обрада трансакција уз помоћ посебних “компјутера”. Свако може да постане рудар и обрађује и потврђује трансакције на биткоин мрежи, за шта добија награде у новоствореном биткоину. Може се једноставно купити и продати на познатим страним и домаћим платформама попут ЕЦД-а. Криптовалуте се могу користити за слање, плаћања, инвестиције, трговину и зараду.

Због сложености и широке примене, процес регулисања тржишта токенизоване стварне имовине није једнако развијен у свим земљама, а у многима још није регулисан законом. Токенизација имовине попут пољопривредних производа је могућа је у оквиру постојећих законских оквира, тврди Матић. “У случају свиња бележе се само уговори и специфичне информације о животињама на блокчејну, док би токенизација земљишта захтевала интегрисање читавог државног катастра у блокчејн систему”, каже она. Процес токенизације је сличан за сваки производ, каже Никола Сологуб. Међутим, пре упуштања у сам процес треба утврдити шта се тачно токенизује и ко гарантује саму операцију, упозорава он. “Можемо да ‘издамо’ 100.000 токена који, на пример, представљају 100 тона жита. “Да ли је у питању стварни ентитет, да ли је поступак регулисан и у складу са локалним законима? “Чак и да јесте, како је складиштено, чувано и осигурано то жито? Све су то питања на која треба да одговоримо”, објашњава.

Тржиште се убрзано мења и све је више држава спремно да улаже у овај вид трговине, каже Сологуб. Да ли ће биткоин постати легално средство плаћања у свету Рударење Биткоина троши више струје него цела Аргентина Америка одобрила биткоин као ЕТФ-ове, узбуђење у свету криптовалута.

Где су сад свиње?

Платформа ГоАгро покренута је пре више од шест месеци. До сада је продато 170 “дигиталних” свиња. Крешимир Кутеровац жели да се пројекат прошири и на остале пољопривредне гране и заживи у свакој држави. Свако ко улаже у дигитално свињарство моћи ће да надгледа како фармери брину о њиховој животињи преко постављеним камерама.

Извор: Б92, ББЦ