Блато на коловозима: кажњиво и опасно за све

Блато и нечистоће које пољопривредна механизација оставља на асфалтираним путевима један су од најчешћих узрока саобраћајних незгода у руралним подручјима. Саобраћајни стручњаци указују на то да је овај проблем потцењен, иако су последице често трагичне. Према подацима Агенције за безбедност саобраћаја, током прошле године је више од 400 саобраћајних незгода у Србији било директно повезано са изношењем блата на коловоз. Од тога су 12 незгода резултирале смртним исходима. Чак и танак слој блата на асфалту може значајно смањити пријањање гума, што доводи до клизања, нарочито у случају мотоцикала и лакших возила. Ако је пут влажан, ризик од незгода драстично расте,“ објашњава професор Трифуновић, специјалиста за путну инфраструктуру.

Законске обавезе и изазови

Закон о безбедности саобраћаја у Србији обавезује пољопривреднике да очисте блато са точкова трактора пре изласка на јавни пут. Казне за непоштовање ових одредби крећу се од 10.000 до 30.000 динара за физичка лица, док су за правна лица износи и до 300.000 динара.

Међутим, примену ових мера често прате изазови.

• Немање инфраструктуре: У многим руралним подручјима нема одговарајућих отресишта или платформи за чишћење механизације.
• Недостатак свести: Велики број пољопривредника није упознат са законским обавезама и последицама које нечистоће могу имати на безбедност у саобраћају.
• Технички проблеми: Чишћење трактора често подразумева коришћење воде, што може бити проблематично у условима ограниченог приступа води.

Иновативна решења: мобилни уређај за чишћење

У настојању да овај проблем реши, тим истраживача са Саобраћајног факултета је развио мобилни уређај који омогућава брзо и ефикасно чишћење точкова. „Наш уређај користи механичке четке и иновативан систем за сакупљање нечистоће. Он је лаган, лако се поставља на трактор, а процес чишћења једног точка траје мање од десет секунди,“ објашњава професор Трифуновић. Иако је тренутно у прототип фази, уређај је већ привукао интересовање великих произвођача пољопривредне механизације. Процењује се да би његова масовна производња могла почети у наредне две године, а цена би била приступачна за већину пољопривредника.

Шта је решење на дужи рок?

Поред примене техничких иновација, кључно је уложити у:

1. Изградњу отресишта: Постављање једноставних бетонских платформи у близини њива може значајно допринети решавању проблема.
2. Едукацију: Кампање за подизање свести међу пољопривредницима и локалним заједницама.
3. Сарадњу са локалним властима: Инспекцијски надзор и боља координација могу смањити број прекршаја.

Проблем блата на коловозу није само питање законске регулативе, већ и одговорности према заједници. Уз увођење нових технологија и систематски приступ, овај изазов може бити ефикасно решен, чиме се обезбеђује безбедност свих учесника у саобраћају. „Сваки пољопривредник би требало да схвати да је чист пут уједно и безбедан пут. Нико не жели да буде узрок туђе несреће,“ закључује професор Трифуновић.

Извор: ПЛОДНО И РОДНО, Б92