Ретки пољопривредници који се баве органском производњом на југу Србије, наилазе на бројне препреке. Због тога у Удружењу „Лужничке рукотворине” у Бабушници желе да помогну кроз пројекат „Руке које хране”.
Иако је запослена као инжењер заштите на раду, Милица сваки слободан тренутак проводи на имању своје породице у селу Ресник код Бабушнице. Уз подршку родитеља прерађује органско воће и поврће, које узгаја у башти.
– У пет пластеника гајимо поврће, паприку и парадајз, на традиционалан начин, принципом органске производње. Били смо у органској производњи, али због високих цена плаћања сертификата, тренутно смо ван ње – каже Милица Ћирић из села Ресник.
Илустрација: Зоран Иванковић се вратио у село и узгака овце и козе
После много година проведених за воланом камиона, на путевима широм Европе, Зоран Иванковић одлучио је да се врати у родне Камбелевце и да се бави сточарством. Његова фарма са 130 оваца и 40 коза поседује сертификат за органску производњу.
– Ту се јавља проблем што нема коме да се пласира то јагње за које добијаш сертификат. Сва моја јагњад се продају као обична. Немамо кланицу која би узела сертификовану јагњад. Сви ми помажу, мислим да је будућност у овом послу, само мало неке подршке кад би могло да буде – сматра Зоран Иванковић из села Камбелевци.
Да би помогли пољопривредницима, у Удружењу “Лужничке рукотворине”, уз подршку Европске уније, покренули су иницијативу да се повећају издвајања из буџета, намењена органској производњи.
– Ако знамо да је Бабушница богом дана за производњу органске хране, треба да се запитамо сви зашто наши пољопривредници се не баве овим видом производње – наводи Каролина Стаменковић из удружења “Лужничке рукотворине”.
Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/4435022/oni-odrzavaju-organsku-proizvodnju-ovog-kraja-sve-im-ide-od-ruke-vratili-se-u-svoj-kraj-i-slobodne-momente-provode-na-imanjima