Љуто име за љупко цвеће које не тражи посебну негу, а траје деценијама

У свету украсног биља и цвећа клематис (лат. Clematis) заузима посебно место. Својом витком формом, богатим цветовима и способношћу да се пење ка сунцу, ова биљка уноси елеганцију и динамику у сваку башту или на терасу. Иако изгледа отмено и помало размажено, уз одговарајућу негу, клематис је изненађујуће издржљива биљка која може да живи више од 20 година.

Клематис, који је у нашем народу познат и под именом љутић, као дивља биљка у природи расте широм света од Европе до Јапана и Северне Америке. Многи култивисани хибриди потичу из Кине и Јапана, где се вековима гаји као украсна биљка. У јапанској култури симболише хармонију са природом и унутрашњи мир, док се у викторијанском „језику цвећа“ повезује са интелигенцијом, духовним уздизањем и верношћу идеалима. Сматра се заштитником путника зато што често расте уз путеве и пруге.

Клематис се најчешће сади у башти, али се врло успешно може узгајати и у саксији или жардињери на тераси. У том случају, важно је обезбедити довољно велику посуду (минимум 15–20 литара), добру дренажу и стабилан ослонац. Биљка воли сунце, али јој корен мора остати у хладу зато се подножје често покрива малчем или се засади нека ниска пратећа биљка. Одлична је као камуфлажа за зидове и ограде, па ћете добити најлепши природни украс.

Илустрација: Биљка воли сунце, али јој корен мора остати у хладу зато се подножје често покрива малчем / ФОТО: Pixabay/ Etienne-F59

Сади се у земљиште богато хумусом које мора бити  растресито и благо влажно. Најбоље успева у положајима где има око пет до шест сати директног сунца ујутру или предвече. Приликом садње, важно је поставити корен нешто дубље него што је био у саксији што подстиче развој снажнијих изданака. У зависности од сорте клематис може да цвета од априла до октобра. Постоји раноцветајући (пролећни клематис) који цвета од априла до маја на прошлогодишњим изданцима, цветови су мањи, али бројни. Има сорти са двоструким цветањем, тада се раскошни, крупни  цветови јављају у мају и јуну, а потом поново у септембру. Трећа је касноцветајућа сорта која цвета од јула до септембра. Један појединачни цвет траје од пет до 10 дана, у зависности од сорте и временских услова, али како се отварају постепено целокупно цветање може трајати до 12 недеља. Клематис долази у широком спектру боја од љубичасте која је и најчешћа, до плаве, беле, розе, бордо и жуте која је врло ретка. Неке сорте имају и двобојне или пругасте цветове, а неке мењају нијансу како старе. Већина хибридних сорти нема неки посебан мирис, али има и оних врста које током цветања имају леп, слаткас мирис сличан јасмину. Ово цвеће привлачи пчеле, лептире, бумбаре и друге корисне инсекте.

Орезивање је кључно за здравље и бујнији раст овог цвећа. Раноцветајуће сорте имају цветове на прошлогодишњим изданцима углавном у пролеће, па се орезивање спорводи након цветања почетком лета. Уклањају се само суве и оштећене гранчице, док се здрави изданци остављају, јер ће се на њима појавити цветови наредне сезоне. Двоструко цветајући се орезују два пута у рано пролеће и касну јесен, касницветајући клематиси се орезују у рано пролеће (фебруар-март). Изданци се орезују на око 30–50 цм од земље (пoсле првог или другог пупољка) да би биљка могла да тера нове изданке и богатато цвета.

Илустрација: Најопаснија болест која напада ово цвеће је клематисово увенуће/ Фотографије: Pixabay/ Sonja-Kalee / schauhi

Клематис воли редовно и дубоко заливање. У првој години након садње потребно га је заливати два до три пута недељно, а касније, када се укорени, довољно је једном до два пута у седам дана у зависности од временских услова. Листови не треба да се квасе, а залива се директно корен, али без превише натапања. Препорука искусних баштована је да се ова биљка прихрањује течним ђубривом сваких 10 до 14 дана у периоду цветања, док јесења прихрана јача корен пред зиму. Клематис добро подноси зиму ако му је корен заштићен зато је препорука да се саксија омота изолационим материјалом или је унети на заштићено место уз зид. Баштенски клематис пред зиму треба заштити од промрзавања стављањем сламе око биљке или неке друге врсте изолације како би се заштитио корен.

Иако је у питању врло отпорна биљка и клематис могу да нападну болести и штеточине. Најопаснија болест која напада ово цвеће је тзв. клематисово увенуће,  гљивично обољење које изазива изненадно сушење читавих изданака. Лечење захтева хитно орезивање оболелих делова и прскање фунгицидима. Поред тога, клематис може бити погођен и пепелницом или пегавошћу листа, посебно у условима високе влажности и лоше циркулације ваздуха.

Од штеточина, ову биљку најчешће нападају пужеви, лисне ваши и црвени паук. Природна средства као што су чај од коприва, раствор сапуна или уље нима могу помоћи у контроли без штетних последица по сами биљку или околину.

Извор: Агробизнис магазин

Насловна фотографија: Pixabay/ schauhi