Један је важан услов за успех у производњи кајсије, а ове године скупља је и од брескве

“Желимо да квалитет говори у наше име,” каже Марио Црнковић из Суботице, који води Пољопривредно газдинство Црнковић. Он је претежно произвођач кајсија, али и другог воћа. Заједно са супругом Невеном Адеми одлучили су да покрену сопствени воћњак. Како нам говори, релативно су млади у овој бранши, обоје су завршили факултете, али су се због одређених животних околности одлучили за воћарство.

Производња кајсије

Каже како су ракију пекли његов деда и отац, а од 2014. године и он се одлучио на то. Најпознатији је по ракији од кајсије.

“Прву награду коју сам освојио за своју ракију била је 2016. године на Фестивалу младе ракије у Љутову, и то баш за ракију од кајсије. Некако ме то увукло у целу причу са сопственим воћњаком. Воћарство је одувек било присутно у мом животу, а наша породица се почела бавити овим послом 2021. године када смо узели салаш у Љутову. Подигли смо млади засад кајсије на два хектара са 1300 стабала са наводњавањем, јер данас то не иде једно без другог. У међувремену смо узели у закуп још један воћњак са 400-500 стабала кајсије која су старија, око 15 година, и око 200 стабала кајсије старих 7-8 година. Укупно обрађујемо 4 хектара воћњака. Углавном су то наши домаћи хибриди кајсије, ја преферирам кечкеметску ружу, заклопачку ружу, цеглéди бибор, сегедински мамут, то су ракијашке и столне сорте, од којих се добија апсолутно најквалитетнија ракија од кајсије. Ове године нам је остало између 20-30% рода због мраза, али кајсија је ипак родила. Имамо вишања, трешања, шљива, виљамовки, али на неких 80% површине нам се налази кајсија,” говори Црнковић.

Како каже, цена кајсије као сировине стагнира последњих 10 година, иако је дефицитарна на тржишту. Кајсију као сировину за ракију продаје по цени од 80 до 90 динара по килограму, а цена конзумне кајсије је између 120 и 150 динара по килограму. На пијаци продаје директно за 200 динара.

“С обзиром на цену и да је кајсија увек у дефициту, ове године се то исто показало. Радимо и откуп, сарађујемо са пиљарама у Суботици. Ручно беремо прву класу кајсија, а део продајемо на тезги која се налази на пијаци на Прозивци,” прича Марко и наставља:

“Неверојатно је што се десет година цена не мења, а све остало је отишло горе. Воће као да стоји у месту. Зато су многи почупали јабуке и вишње, уништавају се воћњаци. Само када се узме цена горива и колико се променила за десет година, средства којима третирамо воћњаке, сви остали инпути, све је отишло горе, осим цене воћа. Имамо срећу што је кајсија отпорнија биљка, па не захтева толико често третирање, као јабука рецимо. Средства која користимо су на бази плавог камена, прскамо 6 до 8 пута, зависи од саме године, није увек исто. Гледамо да користимо средства с малим каренцама, која су дозвољена за коришћење,” каже Црнковић.

Мразеви, радна снага, субвенције

Говорећи о изазовима у производњи, као главни проблем истиче метеоролошке прилике и варијације у температурама. Ове године мразеви су дошли крајем марта и априла, а они су, како каже, најопаснији за кајсије. “Кајсија се ни не препоручује за производњу испод 200 метара надморске висине, ми смо на неких 150 метара, што значи да смо мало испод границе. Постоје сорте које се могу узгајати, то су касније сорте, а на пун род се може очекивати између сваке треће до пете године. Уз све то, кајсија је и даље рентабилна, наравно ако се сви фактори поклопе. Ове године смо због мраза остали на око 20-30% рода, покрићемо се некако, остаје да се надамо како ће следеће године бити боље. Радна снага нам је озбиљан проблем, наћи добре људе који имају искуства у брању кајсија. Оне се беру селективно јер не сазревају одједном. Мора се стално радити док не дође до последње фазе зрења када се одваја за производњу сокова, пекмеза или дестилата. Добили смо субвенције од државе за мулчер пре две године, покрили смо део наводњавања путем конкурса у виду бескаматног кредита. Добили смо око 60% поврата средстава, без тога тешко да би могли било шта учинити. Мислим да би субвенције могле бити много веће и боље, али сналазимо се како знамо и умемо,” говори Црнковић.

Каже како животни век једног воћњака у многоме зависи оd начинa садње и квалитетa садница које се узимају од расадника. Тржиште је преплављено лошим садним материјалом, стога је константна потрага за квалитетним расадницима.

“Када се дође до квалитетних садница, модернији воћњаци се саде гушће како би били интензивнији и раније доносили плод. Њихов век трајања у случају кајсије је у просеку од 14 до 18 година. Старији воћњаци који су се садили на већим размацима имају дужи животни век, они чак могу пребацити и 20 година ако се добро одржавају. Кајсија има проблем с апоплексијом или срчаним ударом кајсије. Најкритичнија је између 5. и 7. године, ако тај период преживи, онда је све у реду. Апоплексија је заправо бактериоза, тј. напад више врста болести што доводи до сушења стабла. То је један од низа проблема за који не постоји никакав лек нити објашњење зашто се то дешава,” наглашава Црнковић.

Циљ – крафт ракија

Црнковић нам каже како су ушли у процес регистрације дестилерије, испуњавају све услове, али још нису ушли у регистрацију продаје. Потребно им је повећање производње како би се посао исплатио. Циљ им је достићи ниво од 2000 до 3000 литара ракије од кајсије како би могли испоштовати дажбине према држави, а да притом имају профит од продаје.

“За сада још нисмо дошли до производње толике количине кајсија којом би остварили исплативост дестилерије. Без обзира колико произведеш ракије, мораш задужити 3000 акциза, контроле су два пута годишње, тако да остављамо дестилерију за будућност. Као што постоје крафт пива, тако постоје и крафт ракије. Наша ракија је изузетне квалитете и с њом се можемо поносити. Није то као некада да се отпад ставља у ракију, ми радимо селективни процес, пасирање, чишћење, чисто посуђе, 80% квалитета зависи о тим корацима. Иза нас су десетине златних медаља које смо покупили на разним фестивалима по Србији, то су све престижни фестивали. Једино још нисмо наступили на Новосадском сајму јер тамо морамо имати регистровану дестилерију, а ми производимо засад као пољопривредно газдинство. Хоћемо да се истакнемо својим квалитетом, не квантитетом, то нам је циљ којем стремимо. Желимо да квалитет говори у наше име. Осим кајсије, радимо и виљамовку, дуњу, трешњу и вишњу. Радимо и на популаризацији дестилата вишње и трешње, јер је на овим просторима мање заступљена,” закључује Црнковић.

Извор: Хрватска ријеч