Шта све утиче на производњу и квалитет млека?

На производњу и састав млијека утичу: раса, фаза лактације, старост грла, мужа, здравствено и физиолошко стање, исхрана у периоду одгајивања, услови средине, исхрана у периоду лактације, храна.

Раса

Производња и састав млијека представљају расну одлику.
Холштајнфризијска раса је позната као највећи произвођач млијека, док сименталска раса даје мање млијека. Најчешће је проценат масти у млијеку обрнуто пропорционалан количини млијека, тако да расе које дају више млијека углавном имају мањи проценат млијечне масти.

Фаза лактације
Током лактације мијења се састав млијека. Између 35-60. дана лактација достиже максимум. Послије тога млијечност опада по стопи од 2,5% недељно. У производним условима постоје одређене варијације у погледу дужине трајања лактације. Почетни период лактације (колострални) је специфичан, јер колострум има другачији састав од млијека. Послије тога се састав млијека стабилизује и спорије мијења. Проценат млијечне масти се повећава у каснијим фазама лактације. У другој недељи лактације просечан садржај млијечне масти је 3,66%, а у 42. недељи 4,22%. Слична тенденција се јавља и код протеина и суве материје, док проценат лактозе врло мало варира.

Старост грла
Kоличина млијека се повећава до пете године живота. Послије тога долази до извјесног смањења производње. Повећање производње до пете године живота (треће лактације) повезано је са развојем грла. Посебан утицај има припрема јуница за наредну лактацију. Обилнија исхрана јуница доприноси да оне раније стасавају, прије се оплоде, али дају мање млијека. Правилном исхраном постиже се, с једне стране, складнији развој грла, а с друге већа производња млијека у првој лактацији.

Мужа
У овом утицају се разликују три аспекта: промјена у количини и саставу млијека током муже, разлике у количини и саставу млијека по четвртима вимена и разлике у количини и саставу млијека по мужама. На почетку муже млијеко има мање млијечне масти, тако да се њен проценат повећава тек послије неколико минута муже. Послије тога садржај млијечне масти се повећава, а количина млијека опада. Највише масти има у последњим млазовима млијека. Из задњих четврти краве дају више млијека него из предњих. Број мужа у току дана утиче на количину и састав млијека. Ако је мужа двократна краве дају више млијека ујутро него увече, при чему је ујутро садржај млијечне масти мањи. Kада је мужа трократна краве дају највише млијека ујутро. Такође, трократном мужом се остварује већа укупна производња млијека за 15-20%.

Илустрација: Количина и квалитет млека зависи од стрости краве, али и њеног здраственог стања

Здравствено и физиолошко стање
У вријеме еструса смањује се количина млијека, што се индивидуално доста разликује. Различита обољења такође могу да се одразе на производњу млијека. Посебно се при томе истичу обољења вимена и органа за варење. Исхрана у периоду одгајивања, интензитет исхране јуница, утиче на брзину стасавања и у неким случајевима доводи до депресије у првој лактацији. Интензитет исхране приплодних јуница је прилагођен планираном узрасту у периоду тељења. Kод нас прираст јуница у том периоду најчешће је 600-750g, а не смије да буде нижи од 500g. Такав прираст не обезбјеђује нормалан развој јунице и плода грла код којих је установљена стеоност.

Амбијентални услови
Иако су топлокрвне животиње, краве реагују на услове спољне средине. Прије свега то се односи на температуру амбијента. У том погледу постоји и одређена расна особеност. Већина наших раса је из умјереног региона, тако да код њих постоји одређена осjетљивост на прениске и превисоке температуре. У нашем климатском појасу сматра се да је горња граница коју краве могу без проблема да поднесу 27,5°C. Изнад ове температуре опада конзумирање хране и производња млијека. На 44°Ц конзумирање потпуно престаје. Ниске температуре амбијента такође могу да утичу на смањење производње. У нашим условима на – 4°C млијечност опада за 4%. Релативна влажност ваздуха понекад више утиче на краве од саме температуре. Ако је релативна влажност ваздуха изнад 90%, долази до опадања у производњи млијека.

Илустрација: Исхрана крава је најважнији чинилац у производњи, али и квалитету млека

Исхрана у лактацији
Исхрана је најважнији чинилац који утиче на количину, а потом и на састав млијека. При томе би требало имати у виду да исхрана има највећи утицај у средњем дијелу лактације (који траје најдуже, око 6 мјесеци). У почетном дијелу лактације исхрана има мањег утицаја јер се једним дијелом одвија на бази тјелесних резерви створених раније. Основни параметар којим исхрана утиче на производњу млијека је заступљеност ХМ у оброку, која зависи од односа кабасте и концентроване хране. Повећањем удјела концентроване хране у оброку повећава се укупна производња млијека, али се тада смањује проценат млијечне масти. Kада се повећава удио кабасте хране повећава се проценат млијечне масти, али опада укупна количина произведеног млијека. И учесталост храњења има одређени утицај на количину и састав млијека.

Повећање нивоа исхране се постиже повећаним удјелом концентрата у оброку, што депресивно утиче на проценат млијечне масти. Тада је боље да се концентрат даје више пута на дан. Ипак, прави пут је побољшање квалитета кабасте сточне хране. Kада у оброку има више целулозе ствара се и више сирћетне киселине која је прекурсор за стварање млијечне масти. Kрајњи продукт ферментације скроба из концентрата у бурагу је највећим дијелом пропионска киселина. Она се не користи за синтезу млијечне масти већ за пораст, тако да су оброци богатији скробом подеснији за исхрану товних грла.

Поједина хранива могу да имају специфичан утицај на производњу млијека. Познато је да краве дају више млијека када се у љетњим мјесецима хране свјежом кабастом храном. Међутим, има случајева да у љетње вријеме, због честих осцилација у саставу оброка количина млијека може да има велике осцилације и при томе буде мања него у зимским мјесецима. Постоје подаци да краве дају више млијека на паши него када им се храна даје покошена. Разлог за то је што оне, када се хране слободно, могу да проберу квалитетнију храну.

Замјена сијена силажом доводи до повећања производње млијека. Исхрана зеленом храном у прољеће, када је у биљној маси више влаге, дјелује депресивно на проценат млијечне масти. Веома је важно да се при свакој промјени оброка кравама (односно популацији микроорганизама у бурагу) омогући да се постепено привикну. Тај период може да траје дуже или краће, али је најчешће, зависно од промјене, од једне до двије недеље.

Kвалитет хране
Ниво исхране, сварљивост хранива и концентрација оброка имају већи утицај на производњу млијека, него било које појединачно храниво. Састав млијека се путем исхране може промјенити. При томе најлакше долази до промјена у проценту млијечне масти. Удио протеина је нешто теже измијенити, док се на заступљеност млијечног шећера практично не може утицати. Требало би имати у виду да у организму краве постоје јаки механизми који настоје да одрже производњу и састав млијека. Ако је потребно, оне користе и тјелесне резерве (масно ткиво) да би одржале производњу млијека. Један килограм тјелесне масе обезбјеђује енергију за 6-7kg млијека, али протеина само за 3-4kg. Стога је дефицит протеина више изражен проблем. Удио влакана у оброку битно утиче на садржај млијечне масти. Опадање удјела млијечне масти је нормална појава при преласку са зимског на љетњи оброк, што се ублажава давањем одређене количине сијена.

Илустрација: Ниво исхране, сварљивост хранива и концентрација оброка имају већи утицај на производњу млека

Давање оброка са већим удјелом репе може да доведе до смањења садржаја млијечне масти. Такође, ако се кабаста храна сувише уситни, она се мање користи за синтезу сирћетне киселине што доводи до опадања садржаја млијечне масти. Постоје специфични оброци којима се може утицати и на састав млијечне масти. Хранива која дају такве ефекте су палмина и кокосова сачма које су богате засићеним масним киселинама.

Млијечна маст има способност да упије одређене мирисе и укусе што ствара потешкоће прерађивачима млијека. Неке биљке могу да буду носиоци тих мириса. То је посебно изражено код црног и бијелог лука, а у мањој мјери и уљане репице, као и неких врста силаже. Kада се мужа обавља у отворене посуде може да дође и до индиректне контаминације млијека. У млијеку могу да се нађу и неке непожељне супстанце порјеклом из хране. То се посебно односи на микотоксине, пестициде, хербициде као и резидуе лијекова који се користе за лијечење неких обољења крава.

Извор: ПСС Република Српска