Швајцарска против света: Где је данас алпски млекарски модел

Швајцарска можда нема највеће фарме ни највеће приносе по животињи, али има стабилан, прецизно регулисан и високо специјализован млекарски сектор који ствара додатну вредност по килограму као ретко која земља у свету.

Број млечних крава у Швајцарској је у сталном опадању. У 2024. години забележено је смањење од 0,3 одсто у односу на претходну годину, али је упркос томе количина млека која се пласира на тржиште остала стабилна. Просечан принос износио је 7.097 килограма млека по крави, што је знатно мање у поређењу са земљама попут Холандије или Сједињених Америчких Држава, где та цифра прелази и 10.000 килограма. Разлог за то је специфичан швајцарски приступ: висок удео органске производње, храњење базирано на рауфутеру и велики број фарми у брдско-планинским подручјима.

Швајцарски сиреви и даље представљају извозни понос земље. У 2024. години извезено је преко 79.000 тона сира, што је готово 40 одсто укупне производње. Посебно расту извози полутврдог и тврдог сира. Иако се увози сира приближавају извозу у количинама, у вредносном смислу – када се рачунају еквиваленти пуне млеке – Швајцарска и даље има позитиван биланс. То је зато што увози углавном обухватају свеже сиреве попут моцареле и крем сирева, који садрже више воде и самим тим мање млека по килограму производа.

Потрошња млечних производа у Швајцарској поново је у порасту. Просечна потрошња сира по становнику у 2024. години износила је нешто више од 23 килограма, што је рекордан ниво у последњој деценији. Највећи део тог раста отпада на свежи сир, али када се посматра нутритивна вредност, предњаче полутврди и тврди сиреви, који укупно чине две трећине укупне потрошње изражене у вредносним јединицама.

Док се светска производња млека све више ослања на индустријализацију и масовну производњу, Швајцарска остаје пример да је могуће стварати вредност уместо количине. Њена цена откупљеног млека по литру једна је од највиших у Европи, али и најоправданија – јер потрошач добија производ са географским пореклом, еколошким печатом и доказаном контролом квалитета.

Швајцарски алпски модел не жели да се такмичи у количинама. Он доказује да се поштовањем природе, локалне производње и фер услова за фармере може створити систем који доноси добит свима у ланцу – од планинских пашњака до трпезе.