На газдинствима у околини Кикинде забележен је пад цена кукуруза окруњеног, природно сушеног, упакованог у џакове од 50 килограма, на 16 дин/кг и луцеркинг сена у балама на 22 дин/кг. У силосима је, такође је евидентиран пад кукуруза на 15 дин/кг. У малопродајним објектима на подручју овог града била је скупља сојина сачма у односу на претходни период, пошто је доминирао износ од 116 дин/кг. Кукуруз окруњен природно сушен био је јефтинији у малопродајним објектима на подручју Крагујевца, пошто је доминирао износ од 27 дин/кг.

Прасад и јагњад све скупља, погледајте докле су цене догурале на пијацама и у кланицама

На пијаци у Краљеву су се протекле недеље могли пазарити кукруз и пшеница упаковани у џакове по доминантној цени од 34 дин/кг. Поред њих одвијала се продаја сточног јечма по доминантој цени од 32 дин/кг. Обим понуде сва три пољопривредна производа био је просечан.
Доминантна цена пшенице, сточног јечма, кукуруза и луцеркиног сена у балама износила је најчешће 30 дин/кг на пијаци у Лозници. За сточно брашно су купци требали да издвоје 26 дин/кг, док је најчешћа цена сојиног зрна износила 60 дин/кг.

Репортер СТИПС из Панчева забележио је раст цене кукуруза, окруњеног природно сушеног на доминантних 20 дин/ кг. У малопродајним објектима на подручју овог града дошло је до пада цена пшенице на 22 дин/кг. На пијаци је била скупља пшеница, пошто је доминирао износ од 20 дин/кг.
На газдинствима у околини Шапца евидентиран је раст цене кукуруза на 20 дин/кг и пшенице на 20 дин/кг. У силосима на подручју овог града је кукуруз протекле седмице био још јефтинији, пошто је доминирао износ од 15 дин/кг. Према извештају репортера СТИПС изУжица протекле је недеље на пијаци у овом граду било скупље сточно брашно, пошто је доминирао износ од 27 дин/кг.

У Србији постоји заблуда да под пољопривредним површинама имамо око пет милиона хектара и да обрадиве површине чине око 4,1 милиона хектара. Према најновијим подацима РЗС-а, у Србији се обрађује тек око 3,488 милиона хектара. Наводно по глави становника Србије долази просечно по 0,56 хектара, али реално ми немамо више те површине. Са друге стране остаје необрађено окo 600.000 хектара, што себи не дозвољавају ни много развијеније земље. У коришћењу земљишта у Србији присутни су следећи проблеми: екстензивност, уситњеност парцела, недовољно уношење органске материје и низак ниво коришчења органског ђубрива, као и деградациони процеси изазвани деловањем природе и човека… AGRONEWS