Фалсификати меда у ЕУ су лоша вест и за српске пчеларе

Откупне цене меда и у Србији и у Европи су испод сваке исплативости због огромног броја фалсификата овог пчелињег производа који стиже на тржиште старог континента. Пчеларе у Србији, уз то, брине и чињеница да је сезона историјски поранила.

Каква ће сезона меда у Србији бити, како прича председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) Родољуб Живадиновић, тешко је прогнозирати, али оно што се тренутно дешава не даје превише простора за оптимизам.

Наиме, багрем у Србији, који је најиздашнија паша за пчеле и обезбеђује највећи проценат сезонског приноса меда, због топлог времена историјски рано је почео да цвета већ у првој седмици овог месеца, иако је до сада термин за то био почетак маја. А онда, као и лане у ово доба, дошло је до наглог захлађења и снега.

– Прошла година је била јако лоша, зато што је багрем у већини делова Србије измрзао или је било лоше време у току цветања, тако да је 60 посто пчелара, који иначе не селе кошнице, остало без грама меда. Шта ће бити ове године не знам, али оно што знам је да су пчелари обеспарени, да немају новаца за улагање у пчеларство. Многи напуштају пчеларство, прелазе да се баве нечим другим, продају кошнице. То није појава само код нас, већ је слично у целој Европи – прича Живадиновић.

Илустрација: Чак 50 осто меда на тржишту ЕУ је фалсификат/ ФОТО: Pixabay

Те наводе поткрепљује тренутним откупним ценама меда на велико. Тако за килограм багремовог меда откупљивачи плаћају од 3,2 до 3,5 евра, док је липов мед 2,1 евра за килограм са испоруком. Цена сунцокретовог и меда од репице на тржишту је свега 1,8 евра за килограм.

– Цене меда су катасторфалне и то дужи временски период из тог разлога што је превише фалсификата на европском тржишту, које је наш главни купац. Некада је Европа имала 10 процената фалсификата и то није правило неки страшан проблем, али је сада дошло и до економске кризе, пала је куповна моћ становништва и у међувремену се појавио огроман проценат фалсификата. Европска комисија је на свом сајту објавила да је око 50 посто увезеног меда у европске земље фалсификовано и нормално да је све то довело до преполовљавања цена. Пчелари не могу да дају мед по тим ценама, зато што је то испод производне цене – објашњава председник СПОС-а.

Живадиновић подсећа да је тржиште ЕУ за овдашње пчеларе јако битно, јер највише меда троши и било је главни купац меда из Србије.

– Сада када практично половина меда није потребна, уз пад куповне моћи становништва за неких 20 процената, самим тим долази до тога да је потражња за медом у Европи 70 посто мања него што је то било раније, тако да је то веома лоша вест за све нас – упозорава Живадиновић.

Илустрација: Српски пчелари највише меда извозе управо на тржиште ЕУ

По његовим речима, недавно је формиран Европски пчеларски савез са задатком да се код органа ЕУ „избори да коначно крену контроле меда“.

– Наш захтев је да се на улазу у ЕУ сваки шлепер заустави, узоркује, уради комплетна анализа на све могуће врсте фалсификовања, и тек када та анализа буде добра да мед може да уђе на тржиште ЕУ. На ту тему смо заказали састанак са европским комесаром за пољопривреду. Морамо да објашњавамо свима да овако више неће моћи. И Европа и Србија и све друге земље морају да схвате да мед може да се увезе па макар и фалсификован, али опрашивање не може да се увезе, а пчеле опрашивањем доносе огромну добит свим пољопривредницима – каже први човек српских пчелара.

Званична истраживања говоре да једно пчелиње друштво за 566 евра подигне приносе околних пољопривредника што је огромна корист.

Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/trziste-eu-okupirano-falsifikovanim-medom/zg8pcb3