У три је у штали, у пет на пијаци

Пијачним данима, а то су у Зрењанину уторак, четвртак и субота, Љубиша Вранац из Жабља, устаје у три сата ујутру.Његова супруга Маја то чини сат времена касније. Јер, пре него што крене са својим производима на зрењанинску млечну пијацу, Љубиша Вранац прво мора да намири стоку, а онда да се Маја и он попакују и стигну до зрењанинских пијаца. Љубиша до централне, а Маја до оне на Багљашу.

Кад стигну, ваља оно што су произвели и спаковали распаковати, поређати у продајни простор… Онда им преостаје да чекају муштерије и надају се најбољем.

– Оно чиме се бавимо, а то је прерада млека од наших крава, јако је напорно јер, осим што млеко прерађујемо, ми производе и продајемо. Кад се пијачним данима вратимо кући, зрели смо за кревет, а нови посао нас чека. Верујте, не знам шта ми је горе, да ли да одспавам сат времена, па наставим да радим, или да не лежем уопште. Ипак, прерада и пијаца су нас спасили од онога што се дешава нашим колегама који немају прераду, а то је да им млекаре отказују откуп и да не знају шта ће са млеком. На крају, спасило нас је од продаје крава, што се масовно дешава у нашој околини. Краве које су до јуче давале млеко, завршавају у кланици – прича за портал zrenjaninski.com Љубиша Вранац.

Краве из пољопривредног газдинства Вранчевих не иду на пашњак. То значи да им сваког дана, лети и зими, ваља припремити довољно хране и очистити простор у ком бораве. Треба их сваког дана помусти, млеко прерадити, продати га, па све испочетка.

– Око Нове године сам добио грип. Немам ко да ми помогне у штали, него сам са температуром сваког дана две недеље радио шта морам, као да сам најздравији. Верујте да сам тада био најближи одлуци да продам своје благо. Кад би неко хтео да ме слуша, могао бих сатима да причам како изгледа бринути се само о једној крави, која је живо биће, има своје потребе, захтеве и која без свог газде не може да преживи – каже Љубиша.

Илустрација: У породици Вранац свако има своје задужење

Краве није продао, издржао је овог пута, јер од њих живи шесточлана породица.

– Свако има своје задужење – деца, пре свега, да иду у школу и помажу у кући. У преради пуно помаже моја мајка, а остало је на мојој супрузи и мени – истиче наш саговорник.

А да стекнете и задржите муштерије, то је тек посебна наука.

– Требало је времена да стекнемо поверење муштерија, али сада смо већ разрадили продају. Квалитет се подразумева, но стално морате да уводите нове производе јер се и муштерије мењају – истиче Љубиша.

Вранчеви у понуди имају ситан сир, кајмак, сирни намаз, подливане сиреве различите старости, качкаваљ, моцарелу, роловани сир, паприку у павлаци… Ту су и домаћа јаја, а онда и резанци од њих.

– Све више муштерија нам тражи свеже млеко и сурутку. Код нас млеко кошта 100 динара литар, многима је то много, али кад га упореде са оним у продавници – купују. Свеже млеко и оно из тетрапака не може да се упореди и то сви полако схватају. Мене и моје колеге по мукама јако угрожава увоз, поготово полутврдих сирева. Тек кад узмете лупу видите да су то у већини случајева сиреви који имају и биљне састојке, али су јефтинији. Јако је тешко, многи одустају и продају краве, а нисам сигуран да то схватају они који би требало – завршава Љубиша Вранац.

Извор: https://zrenjaninski.com/poljoprivreda/u-tri-ujutru-u-stali-u-zoru-na-pijaci-ovako-izgleda-dan-uzornog-domacina-ljubise-vranca/