За Агробизнис магазин екслузивно говори José López Thomás de Carranza шеф економског одељења Амбасаде Шпаније у Београду. Шпанија је унутар Европске уније друга по површини искоришћеног обрадивог пољопривредног земљишта и четврта по приходима оствареним од пољопривреде (више од четрдесет милијарди евра). У руралним подручјима живи осам милиона људи тј. 17% становништва, али се само милион (2%) активно бави пољопривредом. У Шпанији је регистровано 945.000 газдинстава а просечна величина поседа је 24 ха. Просечан шпански посед је пет пута већи од српског. Шпанија је највећи произвођач и извозник маслиновог уља у свету и највећи произвођач и извозник воћа и поврћа у ЕУ. У сусрет сајму пољопривреде у Новом Саду откривамо шта излажу компаније из Краљевине Шпаније али и где улажу!
Хвала вам што говорите за Агробизнис магазин. Ја бих да кренемо од сарадање Шпаније и Србије и где видите потенцијале за сарадњу?
Шпанија и Србија имају одличне политичке односе, једни другима пружамо подршку око кључних тема политичке агенде, а економски и комерцијални односи постају све бољи. У 2022. први пут у историји, трговинска размена између Шпаније и Србије премашила је милијарду евра. Рекао бих да су наши односи на врхунцу, и економском, политичком и институционалном смислу. Година 2022. је била историјска, у смислу да је председник Вучић у фебруару посетио Мадрид. У јулу је премијер Санћес посетио Београд. Ово је била прва посета једног шпанског премијера Србији у историји. Ово поновно активирање институционалних односа дало је веома значајан подстицај економским односима. У новембру 2022. године организовали смо пословни форум Србија-Шпанија, када је у Србију дошла велика делегација шпанских компанија на челу са министарком Рејесом Маротом, а затим поново 2023. године нови Пословни форум фокусиран на пројекте који се финансирају од стране међународних финансијских институција присутних у Србији.

José López Thomás de Carranza
Током године, организујемо техничке конференције, сусрете и посете шпанских компанија у намери да се шпанске и Српске фирме што боље упознају, а један од сектора у којима сматрам да је размена искуства важна, и да шпанско искуство и технологија може бити од користи за Србију је управо пољопривреда.
У области билатералне сарадње, из Трговинско-економско одељење представља шпанску технологију на различитим догађајима и форумима током целе године. Учествујемо на сајму АгроБелграде и Новосадском пољопривредном сајму, али сваке године организујемо и техничке конференције о различитим секторима у којима шпанско искуство може бити корисно српским произвођачима. 2022. смо представили шпанска решења за биостимулансе и ђубрива, 2023. смо организовали конференцију о пољоприведној опреми која се користи после жетве. Надам се да ће на Новосадском сајму наше компаније представити решења за наводњавање, биостимуланте, опрему за стоку и средства за заштиту животиња која су корисна за српске произвођаче и која доприносе размени искустава и знања за које се већ дуги низ година залажемо.
Шта ћемо видети од шпанских излагача на следећем пољопривредном сајму у Новом Саду?
Веома ме радује што ће и ове године делегација шпанских фирми посетити Новосадски сајам при нациналном штанду Краљевине Шпаније, јер је ово одлична прилика за размену искуства и знања, као и да се српски пољопривредници упознају са иновативним решењима шпанске пољопривредне технологије. Јер управо је примена овакве напредне технолгије Шпанији омогућила да постане велики пољопривредни произвођач.
Као што знате, и поред климатских и сушних услова који нису увек одговарајући за пољопривреду, Шпанија је данас седми највећи извозник пољопривредно-прехрамбених производа у свету и четврти у Европској унији, са обимом продаје који је премашио 70,1 милијарду евра. 2024. Такође Шпанија представља мерило квалитета у одрживој пољопривреди и наша храна је позната широм света по свом квалитету, безбедности хране и иновацијама. Све је то могуће захваљујући напорима наших пољопривредника- земљорданика и сточара, али и захваљујући снажном улагању у знање које нам је омогућило да развијемо напредну пољопривредну технологију. Због ме веома радује што велика делегација шпанских компанија учествује на овом новом издању Новосадског сајма како би представила своје искуство и технологију.
У области исхране и заштите биља, наше компаније ће представити нека од својих иновативних решења која се прилагођавају агрономским условима локалне климе. На пример, нуде биостимуланте који су засновани на благотворном дејству микроалги или гљива, захваљујући којима биљке лакше и боље генеришу протеине, олакшава се апсорпција хранљивих материја и воде и побољшавају хемијска и физичка својства земљишта. На овај начин биљке се боље носе са ситуацијама екстремних температура, суше, сланости итд. Међу иновативним идејама које се могу видети на шпанском националном штанду су и нутритивни гелови који по садржају и концентранцији хранљивих супстанци прате квалитет чврстих производа, али који, као гелови, имају и све предности течности, у погледу вишег степена ефикасности, растворљивости, пх прилагодљивости, итд.

José López Thomás de Carranza
У области наводњавања, Шпанија, која је земља обележена сушном климом и нередовношћу падавина, постала је међународно мерило у модернизованом наводњавању и прва смо земља ЕУ у области наводњавања, поготово у сушним регионима попут Мурсије или Алмерије. Развили смо све типове пивот система за наводњавање, а у сарадњи са својим партнерима у Србији, шпански пројектанти и инжењери произвели су и најдуже електрифициране ренџере за наводњавање на свету, који су исплативији за рад од оних који користе нафту. Међу осталим достигнућима шпанских пројектаната система за наводњавање, истакао бих иновативни систем подземног наводњавања, који спречава да се корење заплете у капаљке.
Шпанско сточарство има веома велику улогу у шпанској економији. Подсетио бих да је Шпанија један од главних произвођача свињског меса у Европи и први извозник у ЕУ. У Шпанском штанду имаћемо задовољство да представимо моделе и производне линије сточарске опреме, као и ветеринарске лекове за добробит животиња који се производе у Суботици.
У којој мери и какав утицај глобална дешавања, ратови, климатске промене и суше имају на шпанску пољопривреду?
Наравно, глобални догађаји имају веома важан утицај на шпанску пољопривреду, пре свега у погледу геополитике, климатских промена и екологије. У геополитичкој сфери проживљавамо једно од најкомпликованијих времена у скоријој историји. Претрпели смо пандемију Цовид-19, експлозију цена енергената, инвазију на Украјину, сукоб у Гази… Цела ова геополитичка ситуација је генерисала изузетно нестабилно окружење, са променама на међународним тржиштима, порастом цена сировина, све то је озбиљно утицало на шпанско село. Да вам дамо пример, рат у Украјини, који већ траје више од две године, изазвао је историјски раст цена сировина, ђубрива, горива и струје 2022. године. То је такође изазвало експлозију цена житарица. Резултат тога је да су трошкови производње у сектору пољопривреде у 2022. години порасли за више од 35%, што је довело до значајног пада пољопривредне производње, скоро 25% у 2022. години, и повећања цена пољопривредних производа. У 2023. години цене су се стабилизовале. Пољопривредни трошкови су се смањили заједно са ценом житарица Када су покренути тзв. житни коридори, украјински пољопривредни производи су почели да стижу у земље ЕУ. Конкретно, ниска цена житарица користила је сточарима јер могу да хране своје животиње по нижој цени, али штети произвођачима. Ипак, бољи резултати су остварени у производњи воћа, поврћа, свињског меса и млека, секторима који представљају више од 60% укупне пољопривредне производње у Шпанији.
Резултат нестабилне геополитичке ситуације и огромне суше коју смо претрпели 2023. године, међутим, не даје потпуно негативан биланс. Шпански пољопривредни сектор је још једном показао висок капацитет за прилагођавање и наставља да буде покретач запошљавања и референца у одрживој и еколошки прихватљивој пољопривреди. У 2023. години пољопривредна производња – која укључује биљну производњу и производњу животиња – забележила је рекордну вредност од више од 65 милијарди евра, 3,3% више него 2022. године. Извоз индустрије је забележио пораст од 3,3% и достигао 47.620 милиона евра нас као четврти највећи извозник пољопривредно-прехрамбених производа у ЕУ и седми у свету. Шпанија је и даље највећи европски произвођач свежег поврћа, друга земља по површини органских усева, први по производњи маслиновог уља, маслина итд.
Када говоримо о климатским променама, ја бих чак пре рекао да у последње време можемо говорити о климатској кризи, не само промени, имајући у виду шта смо доживели 2023. години, која је оставила дубок траг на шпанско. 2023. је најтоплија година икада забележена, најгора година када је у питању метеорологија. Огромна суша коју смо претрпели озбиљно је утицала на приносе наших усева, посебно усева коиј се не наводњавају, житарица и индустријског биља. Ово је имало веома озбиљан утицај на шпанску пољопривредну производњу, са смањењем, посебно у маслињацима, житарицама и виноградима.
Житарице су забележиле веома приметан пад вредности у односу на 2022. годину од 50%, дакле упола, пошто је суша смањила жетву за скоро 35%, а истовремено је дошло до наглог пада цена, као што сам поменуо, због доласка жита из Украјине. С друге стране, и маслинарство је претрпело последице суше. Вредност жетве је смањена за више од 30% због ниске жетве (скоро 60%), што је делимично надокнађено повећањем цена. Смањена је и вредност производње вина и, углавном због скраћене бербе.
С обзиром на ситуацију на селу као резултат, углавном, веома тешке суше, Влада је одобрила низ мера за помоћ пољопривредницима.
Прво, износ намењен за субвенционисање уговарања пољопривредног осигурања повећан је за више од 40 милиона евра, што је основно средство за компензацију губитака насталих услед суше и који су нагло порасли 2023. Друго, директна помоћ пољопривредницима и сточарима премашила је 630 милиона евра. , што је допринело да пољопривредници и сточари буду у стању да се суоче са последицама суше. Овоме се додаје 81 милион евра које је Европска комисија издвојила из фонда кризних резерви, разне мере индиректне помоћи, као и пореска ослобођења и погодности.
У том контексту, земљорадници и сточари су у великој мери могли да смање своје производне трошкове, који, упркос смањењу у односу на 2022. годину, остају на узлазној путањи у односу на 2020. и 2021. годину.
Али наш одговор на климатске промене није само подршка нашим земљорадницима и сточарима. Неопходно је суочити се са изазовним окружењем промовишући одрживији и интегрални развој хране, од примарне производње до крајњег потрошача, на основу профитабилности усева. Истраживање, развој и иновације (Р+Д+и) су основни покретачи за убрзање транзиције ка овим одрживијим системима.
У том смислу, ниво улагања у истраживање и развој у Шпанији порастао је осму годину заредом. Конкретно, шпански пољопривредно-прехрамбени сектор инвестирао је близу 909 милиона евра годишње у истраживање и развој, што је повећање од 8,5% у поређењу са 2021. Још један одлучујући фактор за будућност пољопривреде повезан је са истраживањем како би се искористила вода кроз коришћење неконвенционалних вода, дигитализација система за наводњавање, повећана енергетска ефикасност и прецизна пољопривреда. Шпанија има амбициозан план модернизације наводњавања до 2027. године, уз јавно-приватна улагања од више од 2,4 милијарде евра.
Сва ова достигнућа, наравно, морају бити контекстуализована у оквирима ЕУ, јер је Шпанија један од највећих произвођача и извозника пољопривредно-прехрамбених производа у ЕУ, али и један од оних који су највише користили од ЦАП-а (односно Заједничке пољопривредне политике ЕУ), кроз директну помоћ али ли кроз фондове за рурални развој.
José López Thomás de Carranza
Када путујете, шта понесете у коферу из Србије у Шпанију, и шта донесете из Шпаније у Србију?
Када путујем у Шпанију, увек понесем понешто од српских производа које волим: кајмак, ајвар, и за посебне прилике, али и као поклон, ракију. Али морао бих да споменем и плазма кекс који сам овде открио, чак сам недавно имао и прилику да посетим фабрику у Пожаревцу. А када се враћам из Шпаније, увек носим сухомеснате производе: иберијску шунку, ћорисо, шпанско маслиново уље и уочи Божића празника, увек носим традиционални шпански божићни колач турон.
Аутор: Горан Ђаковић