Сумирање резултата у пољопривреди – шта кажу бројке

Због екстремних суша српска пољопривреда већ трећу годину за редом има лоше резултате, о они ће се о ове године негативно одразити на укупни привредни раст. Можемо се похвалити да смо добили Институт за развој вештачке интелигенције, али зато настављамо да о каналима за наводњавање расправљамо као и претходних деценија, као да је реч о технологији за слетање на Марс, пише магазин Бизнис и финансије (Б&Ф). Према „Попису пољопривреде 2023“ Републичког завода за статистику, у Србији се наводњава тек 8,3% коришћеног пољопривредног земљишта, а на нашу жалост – вештачка интелигенција и даље није за јело.

То је у условима значајних климатских промена, један од разлога што је пољопривреда ове године међу најлошијим ђацима када је реч о доприносу укупном привредном расту. Као један од главних разлога наводи се изразита суша током лета, којој је и претходне две године приписана највећа одговорност за лоше резултате у примарној пољопривредној производњи. Према извештају Министарства пољопривреде, ова привредна грана је и 2023. подбацила у већини економских показатеља.

Илустрација: Заблежен је скок цена на пијацама, данак који плаћамо суши

Увоз упола већи од петогодишњег просека

Ако је претходна година за пољопривреднике била сушна, потрошачи су је запамтили по поплави поскупљења на пијаци. Највећи удар на кућни буџет извршило је поврће, које је у просеку поскупело за више од 40%. Примарни разлог, како наводе у Министарству пољопривреде, било је повећање цена семенског кромпира, црног лука, зелене салате и паприке. Удар је требао да ублажи пад цена воћа за петину, али се то готово није ни осетило због поскупљења млека за преко 23%, јаја за више од 18%, свињског и телећег меса за преко 17%. Добра вест је да је удео примарних пољопривредних производа у извозу смањен за 7% у корист прерађевина. Ипак, учешће примарне пољопривредне производње још увек премашује 60% у извозу аграрног сектора.

Вредност извоза примарних пољопривредних производа у 2023. износила је близу 2,9 милијарди евра, што је пад од скоро 13% у односу на 2022. Као и годинама уназад, у извозу су предњачиле малине са уделом од 10%, док је у поређењу са 2022. највећи пад забележен у извозу житарица, са 694,6 милиона евра у 2022. на 440,8 милиона евра у 2023. години. За разлику од извоза, код увоза је у свим категоријама забележен раст. Прошле године, увоз примарних пољопривредних производа порастао је преко 7% у поређењу са 2022. годином, али чак за 50% у односу на петогодишњи просек. Србија је највише увозила смрзнуто свињско месо, сирову кафу, банане, семенски кукуруз и меркантилну соју.

Највећи суфицит у размени у 2023. години остварен је у сектору воћа (420,6 милиона евра) и житарица (359,6 милиона евра), док је највећи дефицит забележен код меса и других кланичних производа (210,8 милиона евра), кафе, чаја и зачина (97 милиона евра), млека и млечних производа, јаја и природног меда (70,8 милиона евра).

Највише примарних пољопривредних производа извозимо у Европску унију и на ЦЕФТА тржиште, док извоз у Русију опада још од 2021. године. То је нарочито приметно код свежих јабука, којих смо 2023. извезли у Русију за 48% мање него 2022. године, али и код осталог свежег воћа и сира.

Илустрација: Суша је летос највише погодила кукуруз

Раст годишњи, пад деценијски

Пољопривредна производња лани је статистички порасла за 8,7%, али са прилично ниске основице у 2022. години. Раст је остварен захваљујући повећању биљне производње за око 15%, које је успело да надокнади смањење у сточарској производњи од скоро 5%. Посматрано по секторима, расту биљне производње највише је допринело повећање производње житарица, нарочито производње кукуруза од безмало 55%.

Прошле године увећана је и производња индустријског и крмног биља, док је производња поврћа пала за више од 15%, а грожђа за 19%. За разлику од 2022. године, када је забележен пад приноса код свих ратарских култура, 2023. су обележили већи приноси, уз пораст укупног приноса житарица чак за трећину. Када је реч о поврћу, по висини приноса предњачили су кромпир и пасуљ. Насупрот томе, воће је подбацило.

Без обзира на повећање површина под воћем у 2023. години, пад приноса смањио је годишњу производњу за преко 16%, на 1,26 милиона тона.

Илустрација: Сточарска производња наставила је да се смањује

Србија остаје без свиња

Сточарска производња наставила је да се смањује и током 2024. године. Ионако десеткован сточни фонд, прошле године је постао још сиромашнији. У поређењу са 2022. годином, број говеда је смањен за преко 9%, односно за 75.000 грла, а број музних крава за више од 10%.У сектору свињарства пад је још драстичнији. Србија је остала без 526.000 свиња за годину дана, односно њихов број је 2023. био за петину мањи. Иако је свињарство већ на граници одрживости, лани је број крмача смањен малтене за 17%, што упозорава да ће ситуација бити још гора. Опао је и број коза и кока носиља, док је број оваца остао на приближно истом нивоу као 2022. године.

Истоветна је била и производња говеђег меса, производња свињског меса је опала, али је расла у овчарству, а производња живинског меса је увећана за преко 10% у поређењу са 2022. Производња крављег и козјег млека била је на минималном нивоу и знатно испод петогодишњег просека, док је овчјег млека произведено 22% више него 2022. године.

Лоше стојимо и са производњом јаја, јер је прошлогодишња количина од 1,5 милијарди комада најмања у последњих десет година и 12% нижа од просека за пет последњих година. Овогодишња суша највише наштетила кукурузу Иако бележи суфицит у спољнотрговинској размени, процењује се да ће пољопривреда и ове године имати лоше резултате. Како се наводи у публикацији Макроекономске анализе и трендови (МАТ), пољопривреда је у првих осам месеци забележила пад бруто додате вредности за око 5%.

Због последица суше могуће је да ће тај пад износити око 8% на нивоу целе године, и то под оптимистичком претпоставком да бруто додата вредност у сточарству остане на прошлогодишњем нивоу. Неповољни климатски услови су највише штете нанели кукурузу, где је забележен пад од преко 23%, као и већини индустријских биљака, где ће овогодишња производња бити барем за петину мања него лане, наводи се у анализи МАТ-а.

Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у првих шест месеци ове године пољопривреда је остварила суфицит од 61,9 милиона евра.

Извоз овог сектора износио је 636,9 милиона евра, за преко 51% више у односу на исти период 2023. године, а учешће у укупном извозу у посматраном периоду повећано је са 2,9% на 4,4%.

Увоз у првих шест месеци текуће године износио је 575,1 милиона евра, што је раст од 5,6% у поређењу са истим периодом 2023. године, а учешће у укупном увозу повећано је са 2,9% на 3%. Раст извоза у првој половини године највећим делом је остварен захваљујући повећању извоза жита, легуминоза и уљарица за 89%.

Илустрација: Највише пшенице извезено је у Румунију

Србија је од јануара до јуна извезла жита у вредности од 224,4 милиона евра, за преко 143% више у односу на исти период претходне године. Највише кукуруза, посматрано вредносно, извезено је у Румунију, а затим у Италију, Босну и Херцеговину, Аустрију и Албанију. Извоз пшенице у првих шест месеци 2024. године износио је 125,3 милиона евра, што представља раст од скоро 77% у поређењу са истим периодом 2023. године.

Највећу вредност извезене пшенице остварили смо у Румунији, а потом у Италији, Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Албанији. Према процени Пољопривредног факултета у Београду, Србија је због климатских промена у последње две деценије претрпела губитке од 7,8 милијарди евра, а највећа штета се приписује сушама.

Пошто ће се екстремне суше наставити и убудуће, једино решење је да се промени технологија у пољопривредној производњи. Како се о томе, првенствено о каналима за наводњавање, расправља деценијама можда као једина нада остаје поменути Институт за развој вештачке интелигенције, да можда оданде дође неко решење како да се у Србији наводњава више од актуелних 8,3% коришћеног пољопривредног земљишта.

Извор: https://poljoprivrednik.net/newsdetails/6749b372c732f2cd4cf910b8/Poljoprivreda-Srbije-2024