English
French
German
Italian
ДОБОЈ – Основ за подстицај требало би да буде литар млека у музилама, а не број грла у шталама и хектара обрађеног земљишта, сматрају званичници БиХ. млекаре, који су се ујединили у борби за спас својих фарми, која ће, кажу, бити закључана прописима о подстицајима преписаним из земаља Европске уније.”Овде сада на нивоу Федерације имамо ту стратегију коју треба усвојити и где ћемо прећи на хектар по грлу, што је за мене погубно јер моје газдинство неће моћи да опстане на таквим подстицајима. На нивоу године моја фарма која производи 200.000 литара млијека добија премију од око 84.000 КМ.У односу на грло израчунао сам да ако за 40 крава које дају 200.000 литара иде премија од 800 КМ, мој Фарма ће за годину дана бити оштећена за 52.000 КМ“, каже Елдин Глибановић, предсједник Удружења произвођача млијека Тузланског кантона.
Слична судбина, кажу, чека и мљекаре у РС.
“Добили смо решења за подстицаје по грлу и већина пољопривредника је некако оштећена бројем грла. Било је представника Министарства пољопривреде, пребројали су нам стоку и наше папире и ови тамо се никако не слажу. Ја нпр. имао тај дан, 79 говеда је било на фарми, а ја сам добио решење за 70. Е, сад не знам како, шта је било и како је било… Ја, на пример, обрађујем 150 хектара земље, и ту могу доказати око 115 хектара, тако да бих одмах у старту био оштећен за неких 35 хектара земље коју обрађујем“, каже Драган Балтић, мљекара из Приједора.
Да ли је мљекарима у ФБиХ теже него њиховим колегама у РС или сви имају сличне проблеме анализирано је на проширеној сједници Управног одбора Удружења мљекара РС, гдје је констатовано да ће подстицаји по грлу и хектару водити до катастрофе у Босни и Херцеговини. млечне производе.
“Наш својеврсни предлог би био да то функционише отприлике као у Србији. Дакле, то је директна субвенција по литру млека. Предлажемо да то буде 35 фенинга, нешто више него у Србији, јер производимо боље, квалитетније млеко. него наше колеге у Србији, које немају контролу коју ми имамо у квалитету млека.Постоје два нивоа, контрола од стране прерађивача и од стране института РС, дакле имамо веће трошкове.Тренутно је 25 фенинга, што је апсолутно недовољно и мало, а субвенција по музном грлу иде хиљаду марака“, сматра Драгослав Ђенадија, мљекара из Козарске Дубице, који производи више од 300.000 литара годишње.Премија по грлу и хектару плаћа се у ЕУ, гдје је ријешено питање уређења земљишта и обиљежавања грла, истиче Миљан Ербез, стручни сарадник за пројекте у Мљекарском удружењу РС.
“Знамо да Канцеларија за ветерину у својим подацима наводи да имамо од 700.000 до 800.000 крава, знате ли шта то значи? Значи да је требало пет крава да убијете аутом на путу овамо, па да имамо толико краве, говорим фигуративно.Знамо шта је 14 приоритета.Тај систем не треба усвајати до задњег тренутка до уласка у ЕУ.Тренутно је тај приједлог у стратегији ФБиХ која би требала бити усвојена у наредним мјесецима , и очекујемо исто, али ако немате тачан систем обележавања, како га онда увести“, упитао је Ербез.
“Тражили смо да то буде транспарентно да и сами видимо како је могуће да имамо толики број грла и ко је колико грла пријавио. Дошли смо до неког закључка да имамо рецимо 31.000 грла (РС) и да је просек само 4.000 литара.Мој лични став је да то није реално и мислим да је наша производња по грлу много већа.Не знам шта је, да ли су то пријављене лажне краве.Али било би добро , када има нека информација, када је неко нешто истраживао, да та информација буде транспарентна и видљива, да видим ко је у мом селу колико крава уписао“, рекао је Милорад Арсенић, предсједник Удружења мљекара РС.
Serbian