Српски воћари већ трпе штету због климатских промена

Да ли смо спремни да традиционалну пољопривредну производњу прилагодимо климатским променама?
На нашим просторима зиме постају све блаже, али их прате и касни мразеви, а лета су врела с екстремно високим температурама и честим јаким непогодама. И све ово утиче и на домаћи аграр, посебно воћарство.

Измењене карактеристике годишњих доба већ се видљиво одражавају на пољопривредну производњу, aли глобално још нико није потпуно спреман да се суочи с овим све израженијим утицајима.

Производња маслиновог уља у ЕУ лане је пала на рекордно низак ниво јер је суша захватила најважније европске произвођаче. Делове Француске, Пољске и Немачке погодиле су обилне кише и пољопривредници су били принуђени да одложе жетву. Прогнозе Брисела су да ће, углавном због временских (не)прилика, укупна производња житарица у овој сезони бити 4,3 одсто испод петогодишњег просека. Смањени су и приноси јабука и крушака у Италији и Грчкој, а екстремни временски услови довели су до болести и пада квалитета воћа.

На све ове проблеме, који погађају и наше пољопривредне произвођаче, указао је на недавно одржаном Саветовању воћара у Новом Саду професор др Зоран Кесеровић, један од водећих домаћих стручњака у тој области.

На овом скупу између осталог говорило се управо и о производњи воћа у измењеним климатским условима.

– Прошла година била је изузетно тешка за воћарску производњу. Можда и најтежа у последњих тридесетак година. Делом због високих трошкова производње, али и због изражених временских непогода – рекао је Кесеровић и нагласио да је производња воћа у Србији лане пала на 1.267.000 тона, у односу на 1.516.000 тона колико је било само годину дана раније. Највеће смањење забележено је код шљиве, за око 130.000 тона, јабуке за 105.000 тона, као и код крушке за око 11.000 тона, што је значајан пад када је ова врста воћа у питању.

Према његовим речима, од свих прошлогодишњих негативних фактора најизраженији су били напад болести штеточина, поготово код јабуке, удари града, олујни ветрови који од 2017. наносе огромне штете у воћарској производњи, као и ниске пролећне температуре, које су довеле до измрзавања пупољака.

Воћари су се у прошлој сезони суочавали са великим изазовима, имали смо и обилне падавине у време бербе боровнице, јагода и трешњи. И тада су биле неуобичајено високе температуре у јануару и фебруару, што је довело до бржег развоја пупољака, који су од потенцијалног измрзавања у мањим воћњацима штићени задимљавањем.

Илустрација: Прошла година била је једна од најтежих за воћаре

Као најдрастичнији пример штете од непогода у 2023. Кесеровић наводи то што је олујни ветар само на Фрушкој гори срушио више од 120 хектара савремених засада јабуке и крушке с противградним мрежама.

На дуже стазе, сматрају стручњаци, против оваквих појава произвођачи ће морати да се штите избором сорти које имају већу отпорност на пролећне ниске температуре.

Исте временске прилике и ових дана брину воћаре. Ране сорте воћа су пред цветањем, а неке и цветају. Уколико би се у наредним данима појавио мраз, од три до четири степена испод нуле, нанео би значајне штете коштичавим воћним врстама, поготово кајсији и брескви.

Кесеровић сматра да би у наредном периоду подстицаје у пољопривреди требало усмеравати у савремене технологије које су у функцији прилагођавања климатским променама, посебно оне чија је намена заштита од града и ниских температура који наносе највеће штете.

Када се сагледају све ове чињенице, нема сумње да је пољопривреда један од сектора који је најтеже погођен климатским променама.

У Извештају о утицају климатских промена на пољопривреду у Србији, који је објављен још 2019. године, а чији је издавач Програм Уједињених нација за развој, наводи се да је пољопривреда посебно рањива на климатске промене, с обзиром на то да ова производња представља „фабрику под небом”.

Посебно је угрожена биљна производња (ратарство, повртарство, воћарство, виноградарство), такође сточарство и рибарство, а посредно и прехрамбена

индустрија. Нерегуларност у ланцу снабдевања сировинама за прехрамбену индустрију изазива економску и социјалну несигурност.

Како се наводи у опсежној поменутој публикацији, једна од последица промењених климатских услова јесте и појава нових (страних, пристиглих са других континената) штеточина, болести и корова.

Треба истаћи, напомињу аутори, да постоје специфичности у оцени значајна утицаја климатских промена код пољопривредника, у зависности од

положаја њихових имања, а што се посебно односи на надморску висину. Према мишљењу пољопривредних произвођача, највећи утицај климатских промена на пољопривреду се одражава кроз приносе усева, с тим што је већи утицај био на подручјима од 300 до 500 метара надморске висине.

Занимљиво је и да су пољопривредници тада уочавали и поједине позитивне ефектне климатских промена. Нека од њихових запажања била су да раније сазревање плодова може имати позитивног ефекта на приходе, јер производи пре доспевају на тржиште и постижу бољу цену. Као добит од отопљавања истакнути су и добар квалитет грожђа, сувље зрно кукуруза, пшенице, мање енергије и времена за сушење, већи садржај шећера у воћу, блаже зиме на Пештеру, промена датума сетве у пролеће и слично.

Илустрација: Климатске промене утичу и наратарске културе

Сунчица Савовић, директорка Удружења „Жита Србије”, каже за наш лист да иако се Србија може похвалити повољним условима за пољопривредну производњу, осетљивост на климатске промене угрожава продуктивност њених главних усева. Према њеним речима, улагања у инфраструктуру за наводњавање заостају, а наводњаване површине и даље имају низак удео у укупном пољопривредном земљишту. Лета су дужа и топлија, појава топлотних таласа је све чешћа, падавине током летњих месеци су се проредиле, али зато када киша пада, то је све чешће у виду бујичних падавина и пљускова, где падне од 80 до 110 литара воде по квадратном метру у кратком временском периоду.

– Ово представља озбиљан проблем јер је већина канала за одводњавање затрпана и на њивама се стварају језера, што је погубно за усеве у раним фазама раста док корен још није довољно јак – објашњава Савовићева.

Говорећи о утицају екстремних временских услова на ратарске културе, она је још почетком прошле године упозорила да смо у последњих 11 година имали чак шест сушних, од чега су последње две заредом биле такве.

То у Србији није забележено у историји ратарске производње. Такве временске прилике у потпуности су девастирале пролећне усеве, пре свега кукуруз и соју. Род кукуруза у 2022. био је мањи за 23 одсто од нашег десетогодишњег просека, а готово 30 одсто у односу на род годину дана раније, такође оштећен сушом. Како је напоменула, поред слабијег рода, суша катастрофално утиче и на квалитет кукуруза, односно на појаву микотоксина. Услед тога, кукуруз постаје неподобан и за сточну и за људску прехрану, а и извоз таквог производа је отежан.

– Квалитет кукуруза током складиштења се погоршава јер вредности микотоксина расту, а складишта остају заражена за следећи род уколико се адекватно не дезинфикују или се, што је још горе, заражен кукуруз меша са новим родом – истакла је Савовићева. Сматра и да ови проблеми, иако постају све видљивији, за сада још нису добили адекватно место у планирању од стране надлежних институција, локалних политика развоја села и градова, па ни произвођача и складиштара.

– Са све уочљивијим климатским променама ови проблеми ће постајати све учесталији и њихове последице све теже, а решавање није могуће неким брзим корацима. Зато је потребно да о томе размишљамо већ данас – истакла је директорка „Жита Србије”, удружења за унапређење производње и извоз житарица и уљарица.

Илустрација: Због топлих зима примећена је најезда глодара 

Најезда пољских мишева на јесење усеве

Још једна од актуелних невоља за јесење усеве у Србији јесте напад пољских мишева, због чега пољопривредници пешице претражују њиве и у рупе из којих излазе ови глодари постављају средства за тровање, што изискује додатне трошкове.

Шеф Катедре за зоохигијену на Факултету ветеринарске медицине у Београду Милутин Ђорђевић рекао је да је блага зима погодовала повећању бројности глодара и због тога је неопходно да власници усева, како би ублажили штету, ангажују специјализоване фирме које се баве пословима дезинфекције, дезинсекције и дератизације.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/602290/Toplotni-udar-u-fabrici-pod-nebom

ФОТО: Pixabay