Смедеревка отпорна на сушу, а тек какво је вино

“Шумадија сунцем окупана”, идеална за гајење винове лозе, српска је Француска у малом, а поносно Смедерево се с разлогом назива “српским Бордоом”.

Трагом аутохтоне сорте лозе смедеревке, екипу Еуронењс Србија пут је навео у домаћинство Гитарић на рану бербу домаће “лепотице”. Ове године берба је поранила, али Смедеревка воли овакве услове.

“Грожђе смо обрали једно месец дана раније у односу на претходне три-четири године, а последњих пет година захваљујући великим врућинама и климатским променама, дефинитивно смо запазили померање у берби. Грожђе је фино дехидрирало, тако да ћемо имати изузетне резултате у вину”, каже Срђан Гитарић.

“Кривац” за грожђе које се овде одомаћило, а притом понело име по оближњем граду, је Проб, римски цар из 3. века.

Гајење смедеревке је било проблематично пре када је клима била оштрија, јер је она сорта велике бујности што значи да воли сунце. Али она није једина српска аутохтона сорта.

“Постоји темјаника, која је одомаћена у средњем веку и има сроднике свуда по Европи, а пореклом је из Грчке. Ту је и прокупац о ком постоје записи из средњег века, древна сорта и барем како генетичари кажу, нема сроднике. И постоји ова трећа, за нас данас најбитнија – смедеревка”, објашњава Гитарић.

Нажалост, нису сви владари волели смедеревку као Проб. Индустријализација током Савезне Федеративне Републике Југославије довела је до тога да квалитет смедеревке с годинама опадне, али последњих неколико деценија могле су да означе почетак ренесансе за ову сорту.

“Смедеревка дефинитивно није лоше грожђе, а ни вино. Проблем је што се радила негативна селекција, а сада следи супротан процес где мора да се заузме и држава и научне институције, тако да бисмо могли да урадимо квалитетне клонове и добијемо и врхунска вина од ове сорте. Смедеревка се користи и за купажирање вина, тако да интернационалне врхунске сорте грожђа некад имају мањка киселине, а смедеревка ту може да допринесе”, каже наш домаћин.

Осим што се меша са најпрестижнијим сортама, смедеревка се и извози као засад. Има је у Бугарској и у Македонији и има је генерално на Балкану, а постаје и интернационална.

“Кад смо 2014. заснивали нови засад под смедеревком, нисмо могли да дођемо до лозних калемова јер су одлазили за Крим”, додаје Срђан.

Илустрација: Из архиве Агробизнис магазина

Дуга традиција бављења винарством
Породица Гитарић има врло дугу традицију бављења винарством, а једна су од првих приватних винарија у Србији. Њихово породично стабло сеже до 13. века, а последњих 200 година кућа им је на истом месту – ту на обронцима Шумадије.

“Куриозитет је то да је 95 посто наше производње била смедеревка и вино од смедеревке. Онда смо од 2000. кренули на интернационализацију и запоставили смедеревку као сорту. Последњих 10 година, како смо вратили винограде под смедеревком, сада крчимо још један хектар под тим интернационалним сортама и враћамо смедеревку”, објашњава Срђан.

Одабравши да своје вино не дистрибуира по маркетима, породица Гитарић се окренула другачијим видовима продаје, а један од њих је вински туризам, који је популаризован у последњих двадесетак година.

Винарија и дестилерија угошћава групе из целог света, а наш саговорник истиче да њихови гости цене интернационалне сорте произведене у Србији.

“То значи да дефинитивно имамо потенцијала као поднебље. Оно што им највише привуче пажњу је оно што је оригинално и древно наше – то су те аутохтоне сорте, као што су прокупац, смедеревка, темјаника”, каже Срђан.

Илустрација: Породица Гитарић последњих 10 година враћа винограде под смедеревком

Потенцијал препознала још династија Обреновић
Иако не постоје тачни подаци, сигурно је да је некада под Смедеревком у Шумадији било на хиљаде хектара винограда. Данас је у њену бурну историју тај број далеко мањи, али Гитарићи имају намеру да очувају овај српски вински бисер.

Да је Смедерево заиста вински град, сведочи и велики број туриста. Дони из Кине ово није први пут у Србији.

“Ово је други пут да сам у Смедереву. Јако ми се свиђају воћњаци као и виногради. Заиста ми се допада воће, односно вино. Бело вино је боље”, каже Дона за Euronews Србија.

Златно брдо, римско насеље из трећег века, где је исти онај Проб засадио чокоте, испоставиће се као рај за гајање лозе. И то кажемо без претеривања. То су препознали и Обреновићи, каже нам туристички водич Јовица Бела.

По самом положају Златно брдо је дупло осунчано – од горе, природним путем и рефлексијом од реке Дунав – а то је препознала и династија Обреновић. Кнез Милош Обреновић, оснивач династије, је управо тамо, у том делу града, засадио своје винограде. И тамо је касније његов син и наследник, кнез Михаило, подигао вилу и то је данас вила ‘Златни брег'”, објашњава Бела.

Свако ко себе сматра љубитељем вина, не сме пропустити “Смедеревску јесен”, која се, додуше, под другим називом одржавала и у време владавине краља Милана Обреновића.

Илустрација: Вио од смедеревке је питко, а пили су га српски владари још у средњем веку

Смедеревско вино пио и деспот Ђурађ
У 15. веку Смедерево је било српска престоница, пошто су Београд преузели Угари. Смедеревска тврђава саграђена је као двор деспота Ђурађа Бранковића и његове супруге, византијске принцезе Ирене Кантакузин, у народу познате и као Проклета Јерина. Цела тврђава саграђена је за једанаест година, а њене зидине краси аутентичан ктиторски запис.

На њему се види крст, што је знак да је владар био хришћанин, а испод крста у два реда на старословенском је записано: ‘У Христа Бога благоверни деспот Ђурађ, господар Србља и поморја Зетског, сазида град по вољи његовој, 6938. године”.

“То је у ствари година 1430. али по старом српском календару када се рачунало време од постања света”, објашњава нам водич.

Да ли је Јерина заиста била проклета или ју је народ тако “закитио” јер је на некога морао да свали кривицу због кулучења, никада поуздано нећемо сазнати. Оно што поуздано знамо је да се на двору деспота Ђурађа Бранковића врло фино живело и још лепше пило, вино наравно.

“И у време деспота Ђурђа гајило се грожђе. Кажу да је деспот Ђурађ тражио вино са ледом да пије, мјер није хтео да пије вруће вино. Иу време његове владавине се је гајила винова лоза на овим нашим просторима. Остала је та традиција све до данас”, закључује Бела.

Извор: https://www.euronews.rs/magazin/zivot/139859/autohtono-grozde-iz-srbije-odusevljava-i-strance-sve-o-smederevci-sorti-od-koje-su-vino-pili-i-rimski-carevi/vest