Славни певач гаји лешник – ово је његово искуство

Годишње се глобално произведе око 1,1 милион тона овог коштуњавог воћа, а Турска је највећи произвођач, са уделом од око 70% укупне светске производње.

А каква је ситуација на нашем поднебљу? Колико је лако или тешко узгајати лешнике, да ли Србија и земље у окружењу имају тло и климу погодну за гајење ове биљне врсте? Све предности и мане овог посла, покушали су да нам приближе они који су посвећени овом бизнису и познају тржишне прилике. Међу њима су познати певач Ален Исламовић, који се паралелно са певачком каријером, посветио и узгајању лешника у оквиру предузећа Фарма Исламовић, и Александар Мауковић из околине Шида, који се труди да унапреди пословање фирме Пам Промет, коју је његов отац основао још 1993. године.

– Захтевно је, као и сваки посао. Подразумева велику инвестицију у старту, куповину земљишта, садница, система за наводњавање, одржавање воћњака (ђубрење, одржавање траве, резидба…). До првог рода треба доста чекати, јер стиже тек у шестој години, и то је тек почетак, прави приход креће од десете године”, каже Мауковић и додаје да су у Србији најзаступљеније сорте Тонда Гифони, Тонда Романа, Тонда Нокиони и Енис. Тонде су углавном за кондиторску индустрију, док је Енис више намењен за сирову конзумацију (без прераде) и боље се продаје по маркетима. Тонде су италијанске сорте, а Енис америчка, објашњава Мауковић.

Фирма Пам Промет лешник продаје као сировину, али и у амбалажи, продавницама здраве хране и маркетима. Интересовало нас је какве стандарде је потребно задовољити када је лешник у питању и да ли постоје разлике у намени лешника (кондиторска употреба и конзумна).

– О стандардима квалитета би се могло много и детаљно писати. Уколико улазите у основну прераду (одвајање језгра од љуске) треба задовољити високе стандарде. По нашем закону лешник не сме да има већу влагу од шест одсто, не сме да има скривену или видљиву трулеж већу од један одсто у шта се убраја и убод од стенице (који рецимо у Италији мозе да иде до десет одсто), и још много анализа које мора да обави акредитована лабораторија – објашњава Мауковић.

Илустрација: Узгој лешника је захтеван посао

Да је у питању захтеван посао, слаже се и Ален Исламовић, који је желео да искористи земљу коју је наследила његова супруга. Одлука да уђе у посао са узгајањем лешника била је додатно подстакнута саветима бившег градоначелника Бихаћа Емџада Галијашевића. Лешници су снабдевени искључиво водом са реке Уне, одакле потиче назив Љешњак с Уне.

– Није баш једноставно забити гранчицу и тражити од ње да ти одмах рађа плодове. Треба испитати земљу, обогатити је стварима које фале у њој, погодити континенталне сорте љеске, чувати их и пазити од седам до осам година да би дочекао плод, а уз то борити се са болестима, наметницима, сушама, превеликим количинама кише, мразовима. Са друге стране љешњак данас пореде са грумењем злата. Користи се у фармацији и то у великим количинама. Од њега се производе уља за козметичке сврхе. Љуска љеске је најбоља калорична вриједност за производњу пелета за гријање, а коријен љеске за узгој тартуфа, ако то неко зна узгајати. Једном речју, једна феноменална биљка која рађа од 80 до 100 година и нуди велико богатство онима који се брину за њу – каже Исламовић и додаје да треба имати у виду да испуњавање стандарда у квалитету је захтеван и озбиљан посао који тражи посвећеност.

– Треба пазити како се заливају, превише воде није добро. Шприцања се обављају са дозвољеним еко средствима, јер данас када плод однесете на анализу, очитају вам све шта сте радили на љески и око ње, са чим сте је хранили, шприцали итд – објашњава.

Ипак када се сачека род и задовољи квалитет, простора за дистрибуцију има.

– Тражња највише зависи од Турске, јер су они највећи произвођач на свету од 65 до 70 одсто, а највећи светски купац је компанија Ферреро која купује 30 одсто светске производње (која има прерадне капацитете у Турској и Италији). Скоро па да се може рећи да они индиректно диктирају цену лешника – сматра Мауковић из Пам Промета.

Илустрација: Мана му је што се на пун принос чека 10 година

Сличног је мишљења и Исламовић који каже да потреба за овим коштуњавим воћем никад не престаје, напротив, из године у годину је све већа.

– Цена му сваке године расте од 15 до 20 одсто. Сви смо ми мали произвођачи, али кад се мали удруже, постају гигант и постижу добру цену на тржишту. Свјетска трговинска мрежа диктира цену љешњака, увијек је била битна понуда и потражња, само што је за љешњаком увијек луда потражња. Ко је храбар и има земље, треба да сутра крене у акцију и да не губи дане и године – поручује Исламовић и додаје да је при започињању посла неопходно консултовати агронома, јер свака надморска висина нуди своје сорте. На Фарми Исламовић заступљене су четири врсте лешника, од чега 70 одсто чини Истарски лешник.

– Без савета које нуде агрономи не вреди бацати новац у вијетар. Струка се мора послушати у сваком тренутку – констатује.

Као закључак да ли се треба упуштати у овакав вид агробизниса, Мауковић сматра да то зависи од особе до особе, јер је у питању посао за који треба имати много стрпљења, не очекивати превелике зараде, већ га схватити као улагање са солидном каматом.

– Мане су што се дуго чека пун принос (десет година), у старту су велике инвестиције и дуг период поврата новца (скоро 20 година). Предност је што не треба велики простор за складиштење, а релативно брзо се може продати – открива Мауковић.

Илустрација: Лешник је тражена роба

Такође, треба размислити и о субвенцијама, јер управо је тако предузеће Пам Промет обезбедило средства за куповину механизације. Кроз ИПАРД средства, односно европски Инструмент претприступне помоћи за рурални развој, за купљене машине добили су повраћај новца у вредности од 60 одсто.

– То је бизнис будућности са добром зарадом – поручује Исламовић и слаже се да треба имати улагања у механизацију која подразумева од трактора до разних прикључака. Ипак, према његовим речима, данас је поносан на своју плантажу, више него када је запевао чувену песму Мотори, чији је аутор и која је обележила његову музичку каријеру.

– Кажу да ако ниси храбар и не упустиш се у авантуру, никад нећеш постићи нешто. Све су код мене храбре авантуре, Дивље јагоде, Бијело дугме, целокупна музичка каријера, па и ова са љешњацима. Кажу срећа прати храбре. Ако се не упустиш у нешто, никад нећеш сазнати да ли си могао успјети. Ја сам ишао својим путем ношен вјеровањима у себе – истиче за крај Исламовић.

Укратко, узгајање лешника може бити профитабилно, али захтева стрпљење, добру стратегију и управљање ризицима. Такође, важно је пратити тржишне трендове и прилагођавати се променама у потражњи и цени лешника.

Извор: https://www.ekapija.com/news/4823381/koliko-se-isplati-gajenje-i-prodaja-lesnika-otkrivaju-pevac-alen-islamovic-i