Сетва пшенице касни у Шумадији: Ево када би трактори могли у њиве

Сетва пшенице у Шумадији још увек није кренула због последица високих температура током лета као и дугог периода без падавина. Земља је и поред кише од пре неколико дана и даље сува па се улазак трактора у њиве очекује крајем октобра или почетком новембра.

Последњих година пољопривредници из Шумадије са сетвом крећу касније због земље која је и даље сува иако је увелико јесен. Велики сушни период током августа утицао је на стање њива па се чека већа влажност да би се започела сетва пшенице.

“Сетва није кренула и неће кренути сигурно још пар недеља, две недеље најмање. Ова киша која је пала дала је максимално 15 милилитара по квадратном метру што је мало и у последња два месеца није ни било озбиљне кише тако да ће бити проблема у сетви ове године. Увек једно петнаест дана идемо иза Војводине и у Војводини сетва увек крене петнестак дана пре него у Шумадији”, рекао је Благоје Ковачевић, заменик директора Центра за стрна жита и развој села.

Илустрација: Сува земља и даље прави проблем, чека се мало боља киша 

У Шумадији пољопривредници повећавају површине под стрним житима јер културе које долазе пре великих суша дају већу сигурност произвођачима.

“Стрна жита се провуку, последње три године је било тако и приноси су негде били на нивоу, оно што ми овде кажемо један ар један џак то је пет тона по хектару и то је отприлике просек за добре домаћине и то посебно ако причамо у односу на кукуруз, а ове године нажалост се то односи и на сунцокрет на овим просторима. Када је реч о сортама сортимент је последњих година скоро исти, наиђу неке нове сорте, посебно из иностранства а из нашег искуства у последње време слабије долазе сорте, међутим ту велике разлике у отпорности на сушу и нема”, додао је Ковачевић.

“Ми осим стрних жита и кукуруза немамо шта друго да сејемо. Добро ту је сунцокрет у мањем обиму и соја ни они нису отпорни на сушу. Многи коментаришу да би требало да сејемо више сирка али проблем је и тржиште, шта да радимо са тим сирком тако да су стрна жита једноставно најбоља од свих. Показало се и да у сушним годинама ти приноси не варирају толико колико варира принос кукуруза. Наше сорте и сортименти управо су и селекционисани да опстану у тим условима какви су код нас. Поред отпорности на болести наш сортимент поседује отпорност и на штеточине али и на недостатак падавина као и на високе температуре”, изјавио је Каменко Братковић,научни сарадник Центра за стрна жита и развој села.

Центар за стрна жита и развој села у Крагујевцу баштини традицију дугу 128 година. Иако данас раде у мањем обиму њихов сортимент је и даље познат широм Србије.

Извор: https://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/setva-psenice-u-sumadiji-jos-uvek-nije-pocela_1751340.html