Реч стручњака: Јесење мере заштите у засадима шљиве

У зависности од сортимента и локалитета, засади шљива налазе се у различитим фазама старења и опадања лишћа (BBCH 92–95). ПИС Србије скреће пажњу да је у овом периоду посебну пажњу потребно посветити мерама којима се смањује инфективни потенцијал проузроковача болести и ризик од њиховог развоја у наредној вегетационој сезони.

Међу економски значајнијим проузроковачима болести шљиве издвајају се проузроковачи сушења цветова и гранчица и мрке трулежи плодова (Monilinia spp.), шупљикавости лишћа коштичавог воћа (Clasterosporium carpophilum), рогача шљиве (Taphrina pruni), као и бактериоза (Pseudomonas spp.).

Потребу за спровођењем јесењег третмана препаратима на бази бакра треба проценити на основу здравственог стања засада, интензитета појаве болести током претходне вегетације и временских услова.

Посебно се препоручује разматрање овог третмана у засадима у којима је током вегетације регистрована значајнија појава наведених болести.

Препарати на бази бакра примењују се превентивно, а јесењи третман има за циљ смањење инфективног потенцијала појединих проузроковача болести и заштиту биљних ткива, нарочито ожиљака насталих опадањем лишћа, који могу представљати места продора патогена.

Илустрација: Посебну пажњу треба посветити уклањању биљних остатака са симптомима болести

Оптимално време за јесењи третман је период интензивног опадања лишћа, када опадне приближно 70% лисне масе. Третман треба извршитии по мирном и сувом времену, уз темељно квашење крошње и примену препарата регистрованих за ту намену:

• Everest (а.м. бакар-хидроксид) 0,6%
• Бакарни оксихлорид-50 (а.м. бакар-оксихлорид) 0.75%
• Curenox 50 WP (а.м. бакар-оксихлорид) 1,5-2 кг/ха
• Oxitec 25% hi bio (а.м. бакар-оксихлорид) 3 кг/ха
• Grifon SC (а.м. бакар-оксихлорид+бакар-хидроксид) 4 л/ха
• Cuproxat (а.м. бакар-сулфат тробазни) 0.2%

Поред хемијских мера заштите, веома је значајно и спровођење хигијенских мера у засадима, којима се доприноси смањењу извора заразе за наредну вегетацију.

У овом периоду препоручује се уклањање сасушених и поломљених грана, као и мумифицираних плодова који су остали у крошњи или се налазе на земљи. Посебну пажњу треба посветити уклањању биљних остатака са симптомима болести, док се одговарајућим поступањем са опалим лишћем може додатно допринети смањењу инфективног потенцијала појединих патогена.

Извор: https://www.agrotv.net/pis-srbije-preporucuje-jesenje-mere-zastite-u-zasadima-sljive/