Расте органска производња али пада продаја, у чему је проблем?

Количина земљишта које се органски обрађује у ЕУ у 2022. години порасла је за 5,1 одсто, док је продаја органске хране смањена за 2,8 одсто у истој години, показало је истраживање. Одакле овај јаз?

Јавне набавке у школама и присиљавање компанија да плаћају ‘скривене трошкове’ конвенционалних пољопривредних производа потребни су да би се уравнотежио несклад између повећања органски обрађене земље и смањења продаје органске хране, рекао је за EURACTIV Ерик Гал, заменик директора организације за органску пољопривреду EU IFOAM.

Према годишњем извештају Истраживачког института за органску пољопривреду (FiBL), представљеном на Biofach – највећем сајму сектора – у Немачкој, количина земљишта које се органски обрађује у ЕУ у 2022. години порасла је за 5,1 одсто, док је продаја органске хране смањена за 2,8 одсто у истој години.

Иако је повећање органске површине у ЕУ позитивна ствар, потражња би могла стати на пут плану ЕУ да до 2030. достигне 25 одсто пољопривредног земљишта под органском производњом. Ако органско тржиште ЕУ жели да испуни циљеве постављене у документу Европске комисије водећа стратегија прехрамбене политике “од фарме до виљушке”, тржиште “мора да расте бржом стопом”, наводи се у извештају.

Реагујући на извештај, Гал је рекао да постоји јаз између потражње и производње јер је “потребно неколико година да се прилагоди производња”. Он је такође истакао да се органско тржиште, након година “двоцифреног раста”, 2022. године смањило као резултат инфлације која је погурала цене органских производа.

Илустрација: Значајне разлике унутар саме ЕУ 

Гал је додао да у стратегији Европске комисије за органску пољопривреду “недостају два дела”.

Прво, дуго одлагани и коначно одбачени закон о одрживим системима исхране, који би, према његовим речима, требало да обухвати и циљ удела органских производа у јавним набавкама.

Други део који недостаје, рекао је, било је увођење система “правог обрачуна трошкова” који би израчунао не само директне, већ и скривене трошкове прехрамбене индустрије – као што је утицај на животну средину у којој компанија послује – и учинити да предузећа плаћају за њих.

“Када би сви ови негативни екстерни ефекти били укључени у цену производа, конвенционални производи би били скупљи од органских производа”, рекао је он, позивајући на политику која би “осигурала да цена хране одражава утицај различитих производних система”.

Према подацима, тржиште органских производа у ЕУ је 2022. године доживело пад од 2,8 одсто. Међутим, приметан је раст у земљама као што су Естонија (+6 одсто) и Холандија (+4,4 одсто).

Позитивни трендови
“Органска површина ЕУ наставила је да стално расте 2022. године”, наводи се у извештају, “достигавши 16,9 милиона хектара”.

Ово чини 10,4 одсто укупног пољопривредног земљишта у ЕУ и представља повец́ање од 5,1 одсто у поређењу са подацима из 2021. године.

У међувремену, број органских произвођача у ЕУ порастао је за 9,5 одсто на више од 419.000 фармера, од којих се већина налази у Италији.

Илустрација: Највећи раст под органском производњом забележен је у Италији/ ФОТО: Pixabay

Потреба за даљом подршком
Извештај упозорава да, иако Заједничка пољопривредна политика ЕУ (ЦАП) игра “кључну улогу” у процесу постизања органских циљева, она изгледа “помало неадекватно” јер њена архитектура резултира “различитим нивоима амбиција” међу државама чланицама.

“Њена ефикасност у овом погледу зависи од способности да понуди снажну подршку органским пољопривредницима и призна њихове додатне напоре и улагања”, наводи се у студији.

Према ауторима, “еко-шеме” CAP-а пружиле су прилику за подстицање еколошки прихватљивих пољопривредних пракси. Међутим – кажу – пошто је њихова дефиниција делегирана земљама ЕУ, постоје “значајне разлике” широм блока.

Извор: https://euractiv.mondo.rs/poljoprivreda/a6285/Sve-veca-proizvodnja-organske-hrane-i-sve-slabija-prodaja.html