English
French
German
Italian
На фармама широм Европске уније током 2023. године регистровано је 9,4 милиона кошница, што је скок од 16 одсто у односу на 2020. годину. Највише кошница регистровано је у Италији, док је највеће смањење броја забележено у Мађарској. Реч је о подацима који не обухватају укупан број кошница у ЕУ, већ само оне које се налазе на пољопривредним газдинствима и улазе у званичну статистику.
Према подацима које је недавно објавио Еуростат, број кошница у односу на 2020. годину повећан је за 1,3 милиона. Италија је 2023. године имала готово 1,9 милиона кошница на фармама, а следе је Румунија (1,7 милиона), Грчка (1,2 милиона) и Бугарска (1 милион). Италија је заправо имала највећи скок у броју, од чак 79 одсто у односу на три године раније. С друге стране, пад је регистрован у десет земаља, при чему су највећа смањења забележена у Мађарској (34 одсто мање) и Шпанији (14 одсто мање).
Ова вест објављена је поводом Светског дана пчела, чији је циљ подизање свести о кључној улози коју пчеле и други опрашивачи имају у очувању здравља људи и планете.
Илустрација: Пчеле опрашују велики број усева и директно од њих зависи родност воћа
Пчеле опрашују велики број усева и у топлијим и у хладнијим климатским условима. Оне могу да преживе ниске температуре тако што презимљавају у својим кошницама, користећи залихе меда.
Каква је ситуација у Србији?
У Србији је евидентирано нешто више од 1,6 милиона кошница, али пчелари упозоравају да је стварни број данас вероватно мањи због великог угинућа пчела током прошле године.
У Србији се, у зависности од временских прилика, годишње произведе између 3.000 и 12.000 тона меда. Пчелари су на половини сезоне прикупљања багремовог меда, а тренутни приноси су од 10 до 15 килограма по кошници, каже Родољуб Живадиновић из Савеза пчеларских организација Србије. Напомиње да је лоше време смањило дневни унос нектара, али ипак очекује боље резултате с обзиром на то да стиже топлије време.
Ипак, већи проблем од климатских промена за домаће пчеларе су фалсификати меда који притискају тржиште већ трећу годину заредом.
“То су 1,6 до два евра увозне цене тих фалсификата, а производна цена је од два до пет пута већа, у зависности од врсте меда”, истиче Живадиновић.
Додаје да су савремени фалсификати толико технолошки напредни да пролазе већину лабораторијских анализа. Фалсификовани мед се, како каже, масовно увози, али постоји и домаћа производња. Последице су озбиљне – пчелари одустају од производње, а број кошница опада.
“Неће бити пчела да опраши и да подигне принос и ми ћемо сви, кад одемо на пијацу, плаћати далеко скупље пољопривредне производе“, упозорава Живадиновић.
Неефикасна контрола
Додатни проблем је и неефикасна контрола. Иако ветеринарска инспекција узима узорке, нове методе фалсификовања отежавају откривање. Живадиновић подсећа да је лабораторија са напредном методом откривања обијена недуго након увођења, а да до данас случај није решен.
Пчелари упозоравају и на могућност злоупотреба у извозу. Постоје сазнања да се увозни мед препакује и лажно представља као домаћи, што може угрозити извоз у Европску унију. Економске последице су, како наводи, огромне.
“Пчеле опрашују и подижу приносе у пољопривреди за преко 600 милиона евра годишње у Србији”, истиче Живадиновић, додајући да би и мали пад приноса значио губитке од око 100 милиона евра.
Илустрација: Пчелари сматрају да је 1.000 динара подстицаја по кошници мало
Када је реч о подстицајима, тренутна субвенција износи 1.000 динара по кошници, што пчелари сматрају недовољним. Посебан проблем представљају злоупотребе, јер се, како тврди, дешава да појединци пријављују пчеле које не поседују.
“Откривен је лажни пчелар који је пријавио 400 кошница и узимао 400.000 динара, а није имао ниједну”, наводи Живадиновић.
Као решење, предлаже се увођење дигиталног система контроле кроз еАграр, који би омогућио бољи наџор и смањио злоупотребе, уз очекивање да надлежни реагују и помогну стабилизацију сектора пчеларства.
Извор: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/225669/rekordan-broj-kosnica-u-eu/vest
Serbian