Пчелари забринути за багремову пашу, ово је проблем

Пчелари из седам општина Пчињског округа са неизвесношћу прате овогодишње цветање багрема, од којег у највећој мери зависи и целокупан принос меда у овом региону.

После оптимизма који је међу произвођачима владао током недавно одржаног мартовског јубиларног Сајма пчеларства „Пчела не познаје границе” у Бујановцу, променљиво време праћено кишом и ниским температурама, укључујући и приземне мразеве, донело је нове бриге за овдашње пчеларе, који последњих година увећавају број друштава.

За пчеларе у равничарским општинама на југу Србије багремова паша представља најважнији период године, због чега ових дана готово свакодневно обилазе кошнице и прате стање у пчелињацима. Заједничка процена је од свих пчелара са којима је разговарао дописник „Политике” да „променљиво време у мају и неочекивани температурни распони, праћени кишом и градом, не одговарају ни пчелама, али ни багрему”.

„Пчелиња друштва се најбоље осећају када је ноћу најмање 12, 13 степени, а преко дана од 24 до 25 степени. То су најбољи услови и тада багрем меди. Са оваквом кишом нема ништа. Али ако буде топлијег времена, надамо се доброј паши и да надокнадимо оно што смо изгубили у претходним годинама”, каже нам Ђорђе Милановић, пчелар са искуством из српског села Лопардинце у бујановачкој општини.

Распон надморске висине и временске прилике у мају на подручју седам општина Пчињског округа су по оцени пчелара „потпуно различите”. Бележимо да је у нижим пределима мраз оштетио цвет багрема. Са друге стране, у планинским крајевима још постоји нада за добру пашу ове медоносне биљке.

„У брдско-планинским подручјима Трговишта на надморским висинама од 500 или 600 метара багрем тек почиње да цвета и можда неће бити све тако песимистично. Још увек постоје шансе да пчеле дођу до меда. Прошла година је била катастрофална за овдашње пчеларе, једва смо сачували друштва”, оцена је искусног пчелара Зарија Митића из Бујановца.

Илустрација: Временске прилике у мају нису ишле на руку багрему и пчеларима

Пчелар Митић, са својим удружењем „Полен 2012”, у марту ове године био је домаћин десетог Међународног сајма „Пчела не познаје границе” у Бујановцу, који је окупио излагаче и стручњаке из Србије и региона. На сајму се говорило о изазовима у пчеларству, заштити пчела и све тежим условима производње меда.

Пчелари на југу Србије последњих дана имају пуне руке посла. Ради се на постављању сатних основа и полумедишта. Врши се контрола друштва и проверава унос нектара. Иако пчеле, како кажу, засада добро раде, временска прогноза их и даље брине.

„Има неког уноса нектара, али видећемо како ће даље бити. Прогнозе ме не охрабрују. Када се све стави на папир, рачунице готово да нема, остаје само љубав према пчеларству”, скептичан је пчелар Драган Младеновић из Врања.

Багремов мед важи за једну од најцењенијих врста меда због свог благог укуса и светле боје, али пчелари упозоравају да је производња из године у годину све тежа. Поред климатских промена, додатни проблем представљају раст трошкова опреме и прихране, али и појава фалсификованог меда на тржишту.

Илустрација: Пчелари тврде да се производња меда све мање исплати

Забринут је за овогодишњу медоносну сезону и пчелар Новица Цветков из Сурдулице, члан Удружења „Матица Сурдулица”. Указује да „сезона може да буде ризична с обзиром на температурне раскораке и променљиво време”.

„Нудим власински мед, који долази из чистог планинског подручја, без загађења, као и багремов мед. Тегла власинског меда кошта десет евра, односно око 1.200 динара. Последњих година продаја није лака. Имамо око 230 кошница, али је продаја генерално слаба јер нема тржишта”, објашњава Цветков.

Последњих година број пчелињих друштава, захваљујући државним субвенцијама у седам општина Пчињског округа, знатно је повећан. Врање је домаћин балканског, а Бујановац регионалног сајма пчеларства. Ове манифестације из године у годину доприносе увећању пчелињих друштава и производњи квалитетног, чистог меда.

Посебну причу представља увоз лажног меда од стране великих трговинских ланаца, који додатно утичу на положај пољопривредних домаћинстава која се баве овим сектором у пољопривредне производње у овом делу југа централне Србије.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/757029/od-cveta-bagrema-zavisi-cela-sezona