Пут до доброг залогаја

Безмало да нема куће у Србији која чека зиму без ајвара, џема или краставчића. Иако све то можемо да купимо у маркетима, домаћа зимница је, ипак, како многи тврде, боља од „куповне“. Истина, млађе генерације више су за варијанту „мамине“ или „бакине“ зимнице, па тако све више траже домаћу теглу. Професионална куварица Лепа Милојевић је све ово добро осмотрила, а остајући без посла, одлучила је да уплови у сопствени бизнис.

Да године нису важне за нови почетак у каријери, потврђује и Лепа Милојевић из Драгчића код Краљева. У време ковида, са својим укућанима, купује ово парче земље и малу кућицу где почиње да ради своју башту. Плодови су пристизали, а Лепа је, као свака вредна домаћица, то лепо паковала у тегле. Пошто се појавио вишак, код ње је настала идеја да оснује своју малу прераду, јер је у међувремену остала без посла.

„По професији сам кувар, волим свој посао, а пошто сама гајим поврће, тако сам и решила да кренем са радом. Приходи од производње воћа и поврћа су нестабилни, немају добру откупну цену. Одлучила сам да сопствено воће прерађујем у сокове и џемове, а од поврћа припремам зимницу. Када сам засадила поврће у башти и пластенику, нисам планирала баш да ми то буде посао. Појавио се вишак тегли, па се родила идеја да започнем сопствени бизнис као занатлија. Органска је храна у питању, без конзерванса, без адитива – прво за породицу и пријатеље, а онда се прочуло и мало шире. Док буде плодова, радићу зимницу, џемове и слатко. Ево, има још дуња и јабука, а касније ћу да плетем са ћерком. Надам се да ће све бити како треба.“

Професију кувара није много променила, тако да укувани плодови на крају поново завршавају на тањиру код сладокусца ових производа. Потражња постоји, нарочито због сазнања да је у питању органска производња, мада је слани програм, како каже, популарнији, што је и разумљиво јер вам за припрему ајвара треба више времена.

„Знате шта, све што је ново људи мало са резервом прихватају. Ја сам правила, рецимо, џем од дуње, џем од јабука. Питају, купују, али не у тој количини. Док има зимнице – ајвара, барене, краставчића, шарене салате – мислим да је слатки програм мање тражен. Друго, не треба изоставити чињеницу да је за ајвар потребно доста времена: паприка да се опере, обрише, испече, ољушти, оцеди, самеље, упржи… Само да набројимо, већ је много.“

Наравно, планови постоје, мада су они ограничени финансијама, али и чињеницом да је тек упловила у свој занатски бизнис.

„Знате шта, није лоше за почетак, али да зарађујем пуну плату – још нема тих количина. Ипак, оптимиста сам, па ћу видети. Да одустанем – нећу. Планови су ми да овде подигнем пластенике за поврће, посебно због паприка, како бих продужила бербу. Како буде са финансијама, тако ћемо се и понашати. Видећемо.“ – насмејано и са пуно оптимизма каже наша саговорница.

Са поносом истиче и помоћ своје деце:

„Деца ми доста помажу. Обе ћерке и син се повремено укључују. Старија Јелена је више задужена за маркетинг, продају и дистрибуцију, а млађа ћерка, пошто има више слободног времена, она ми помаже у припреми зимнице. Било је ту доста посла.“

За слатки програм користи углавном старе сорте воћа, па смо мирисом осетили будимку и стару дуњу ранку. Каже да није тешко доћи до тих, такође органских плодова.

„Оно што немамо у нашим воћњацима и баштама, купујем од проверених произвођача – од људи које лично познајем. Желим да будем сигурна у сваки састојак своје зимнице. Овде има старих стабала шљиве, крушке и јабуке. Ево, будимка и дуња су ми још у гајбицама. Људи и не беру често то воће. Некада буду плодови прелепи, али не могу дуго да стоје. Мора да се што пре употребе јер ништа није прскано. Некада су плодови квргави, имају флеке, тако да нису за продају – купци траже све уједначено и лепо на око. Има заиста у крају старих стабала, није проблем доћи до воћа. Ако би била баш велика потражња, видећемо.“ – завршава наша домаћица.

Лепи новембарски дани су продужили бербу и справљање зимнице, а ми се надамо да ће и у плетењу бити задовољна. На крају, упорност је мајка успеха, а вредна и насмејана Лепа има и вољу и жељу.

Ауторка: Соња Цветковић