Предности летње резидбе вишања

Резидба вишње се може обављати у току зимског мировања, од новембра до априла месеца, или у току периода вегетације. Резидба вишње се у Србији спроводи најчешће у току зимског мировања. Летња резидба се примењује у веома малом проценту и најчешће се изводи после бербе плодова, у току јула месеца.

Летња резидба, као основна, у односу на зимску има низ предности. Поред мекшег дрвета које олакшава резидбу, смањује се бујност стабала, што омогућава да се уклони изрођено родно дрво и бујни, неродни младари који нису од значаја за род у наредној вегетацији, а чије би уклањање у току зимског мировања потенцирало бујност стабала.

Резидбом у вегетацији се уклања сувишна лисна маса, којом се омогућава боља прозрачност круне. Бољим осветљењем круне доприноси се бољем диференцирању цветних пупољака за будући род. Боља проветреност круне смањује влажност и доприноси смањењу могућности за појаву гљивичних болести. Резидбом на зелено, у време интезивне физиолошке активности биљке, пресеци грана брзо зарастају, тако да не долази до појаве смолоточине и спречава се продор штетних организама који изазивају разарање дрвета.

Илустрација: Поред мекшег дрвета које олакшава резидбу, смањује се бујност стабала

При спровођењу летње резидбе као основне користе се исти принципи као и у зимској резидби, који зависе од кондиције стабала, услова средине и особине сорте. У зависности од типа гранчица на којима претежно рађају, код вишње се могу издвојити три групе сорти према чијим особинама се пројектује резидба:

• Сорте које претежно рађају на мајским букетићима, код којих је резидба сведена на минимум и која за циљ имаобнављање родног дрвета (Монтморенси, Рани метеор, Краљица хортензија). Кад се обрастајуће родно дрво на коме се налазе мајски букетићи изроди, треба их повратном резидбом подмладити. Потребно је оставити довољан број једногодишњих гранчица на нижим деловима старијег дрвета на којима ће се формирати нови мајски букетићи.
• Грмолике сорте вишње које највећи део рода носе на једногодишњим гранама, а карактеришу се обореним растом грана (Хајманова конзервна, Рекселе, Шумадинка). Плодоносне гране код овог типа вишње су дужине до 50цм. Сорте из ове групе захтевају редовну и оштрију резидбу. Циљ резидбе је да се обезбеди довољан број гранчица дужине од 20 до 50цм. При резидби ових сорти потпуно се уклањају бујни леторасти из унутрашњости круне, као и оголеле танке висеће гранчице. Старије изрођено родно дрво се прекраћује, чиме се обезбеђује обнова витих родних гранчица.
• Сорте које рађају подједнако на витим гранчицама и на мајским букетићима (Облачинска, Келерис 14, Келерис 16). Сорте ове групе захтевају интезивну резидбу у циљу добијања плодова бољег квалитета. Резидбу базирати на остављању што веће количине умерено бујних грана, које и дају плодове најбољег квалитета. Посебно се препоручује резидба јачег интезитета у засадима са већом густином садње.

Извор: ПССС