Пензионер из Немачке постао чобанин у Херцеговини: Чува 500 оваца и 120 коза

У тај тежак посао упустио се један повратник из Немачке који ужива њихову пензију. Док већина његових вршњака одмара у заслуженом миру, Антон (Тонћо) Цвитковић из Полога код Мостара одабрао је крш, херцеговачко сунце и неуморан рад. Уместо одмора, његов свакодневни ритам диктира стадо од чак 500 оваца и 120 коза које чува на подручју Широког Бријега. За Антона ово није само преживљавање, већ свестан избор и начин живота који у Херцеговини, нажалост, полако нестаје.

Енергија која зрачи позитивно
Његов радни дан не познаје класично радно време, а енергија којом зрачи надмашује и много млађе од њега. „У пољу ово може да чува један, али нас има више и мењамо се. Ово је посао за цео дан, није то осам сати па кући“, истиче Антон. Иако је провео године у иностранству, повратак коренима донео му је мир који у туђини није имао, па кратко и јасно закључује како му је овде „боље него у Немачкој“. Упркос тежини посла, ведар дух га не напушта, а физичка спремност му је на завидном нивоу.

Илустрација: Има око оваца пуно шпосла чак и кад не иду на испашу

Шаљиво напомиње да има 60 година, али да је „још као зец“. Ипак, свестан је да природа не прашта грешке, посебно у зимским и пролећним месецима када нема довољно испаше, а стадо захтева максималну посвећеност, нарочито у време јагњења, пише Дневно.

Посао који носи и ризике
Живот чобана у Херцеговини носи и сталне ризике, а највећа претња нису вукови, већ лутајући пси који знају да направе незапамћену штету. Када се овце јагње, опрез мора бити на врхунцу. „Дешавало се и троје јагњади, али онда им се даје флашица, јер је то мало проблематично“, објашњава Антон, додајући како природа фасцинира својом брзином јер „јање након пола сата већ стоји на ногама, за два сата га више не можеш стићи“. Осим борбе с природом, Антон се суочава и са модерним проблемом – недостатком радне снаге. Чобане је у Херцеговини постало готово немогуће пронаћи, па радници углавном долазе из других делова Босне и Херцеговине, а цена њиховог рада стално расте. „Данас је нормална плата за чобана око 2.500 КМ и за овако велико стадо ништа мање од тога“, каже Антон.

Највећи изазов
Највећи изазов је чињеница да стока не познаје празнике ни слободне дане, па посао траје свих 365 дана у години. Иако је тржиште нестабилно, Антон не одустаје од домаће производње. Прошлогодишња цена јагњади од 25 КМ (око 12,50 €) била је задовољавајућа, али будућност је увек неизвесна. Док помаже јагњадима да дођу на свет и обилази херцеговачке пашњаке, Антон Цвитковић остаје живи симбол једног времена које нестаје, доказујући да пензија не мора бити крај рада, већ почетак повратка ономе што човека истински испуњава.

Извор: https://bizportal.rs/biz-info/region/101061566/u-nemackoj-je-zaradio-penziju-pa-se-vratio-u-hercegovinu-da-cuva-500-ovaca.html