Пазарска обаруша хит у Београду

У мору локала са храном на Ђерам пијаци у Београду, један издвојен од народне вреве, удаљен неких педесетак метара од гужве, скоро неприметан у Булевару краља Александра 139, привукао ме је пре неки дан мирисом крофни који је допирао из производње.

Да им многи купци кажу то исто потврдили су ми супружници Соња и Драган Тешевић, власници Мамине оклагије, недавно отвореног гурманског места у којем се све прави ручно и по старим рецептима.

Намерно не користим реч „пекара“, јер овде нема кроасана, жу-жуа и бурека, већ мантија, пита, домаћих крофни уваљаних у шећер, урмашица, уштипака, суџука, баклава, шам-ролни, колача три леће…

Тешевићи су Новопазарци, оданде потичу и живели су у том граду до лета 2024. године, а онда су без много размишљања донели одлуку да се преселе у Београд, где увелико живе њихове три ћерке.

Причају ми да су оставили кућу у Пазару, постали подстанари у Београду и отворили радњу у којој сада сами раде од јутра до мрака и све праве онако како је Соња годинама записивала у својој свесци.
Због тога што немају раднике, цене су ниже него на другим местима, па рецимо једна урмашица која је знатно већа него у посластичарницама кошта свега 100 динара.

„Деца су нам овде, а пошто зидови куће не могу да нас вежу за њих, одлучили смо да се и ми преселимо. Једно време смо радили у једној пекари у Београду, а онда кад смо видели како се тамо ради, схватили смо да ипак треба да покренемо нешто другачије, нешто своје, са мантијама и питама из Новог Пазара“, прича Соња, која никад није радила у угоститељству и која све што сада прави спрема на исти начин као што то ради за своју децу.

Илустрација: Од слаткиша најтраженије су урмашице и пите са јабукама

Урмашице и пита са јабукама „воде главну реч“, а један од специјалитета не тако познат Београђанима је обаруша, старо јело из југозападне Србије, својеврсна „гибаница“, које има више назива.

„На Косову је то филија, у Новом Пазару обаруша, а негде је зову и масеница. То су ручно развијене коре сличне палачинкама, где се свака посебно запече и прелије сиром, кајмаком и павлаком и тако се ређају једна на другу до не дођемо до десетак „кора“. Обаруша се по правилу спрема под сачем, али ми је овде у Београду печемо у рерни“, објашњава ми Драган.

„Данас нико више не цени ту домаћу храну и не спрема је као наше баке. Соња и ја се трудимо да то буде баш као некада, да кад правимо сељачке уштипке, да тесто захватамо кашиком и убацимо у врео зејтин како би сваки добио неправилан облик. Што се тиче наших крофни, оне су празне, али веома укусне јер преко њих иде само шећер“, искрен је Драган.

Соња ми открива да поједини купци сумњичаво вире иза витрине не би ли се уверили да она заиста све прави са својих десет прстију.

„Рецепт за сукану баклаву сам добила када нам се родила средња ћерка, пре 23 године. Једна комшиница ју је донела на бабине и ја сам, чим је она отишла, одмах испробала рецепт да видим да ли ћу умети.“

„Неке ствари сам променила, тако да ову моју баклаву правим са 45 корица, а између сваких пет стављам орах и плазму.“
„Коре обавезно сучем, односно развијам у нишести (скробу), а не у брашну“, открила је Соња део своје кулинарске тајне за Приче са душом.

„Мантије и колпите, додуше у мањим тепсијама него иначе, добијамо из Пазара од нашег драгог сарадника из фирме Yeni, док остало прави моја супруга“, рекао ми је Драган на крају разговора и позвао читаоце да дођу да се уживо увере у квалитет овог места у којем „мамина оклагија прави рапсодију укуса“.

Њихов инстаграм профил је овде, а раде свим данима осим недеље.

Извор: https://pricesadusom.com/sonja-i-dragan-su-iz-novog-pazara-i-u-beogradu-rucno-prave-stara-pazarska-jela-obarusa-im-je-najveci-hit-a-za-njom-i-sukana-baklava-od-45-korica/

ФОТО: Printsreen Youtube