Од терена до кабинета: шта министар Гламочић планира за српско шумарство

У складу са мисијом да представимо најважније теме из света домаћег шумарства, разговарали смо са човеком чије се име већ деценијама веже за струку и наставу – проф. др Драганом Гламочићем. Са научним звањем доктора пољопривредних наука и дугогодишњим искуством на катедри новосадског универзитета, он је преузео вођење Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Уместо да буде министар „из фотеље“, Гламочић је на терену: разговара са шумарима, ловцима и локалним заједницама, тражећи решења за практичне проблеме. За „Шуме“ је говорио о стању наших шума, законима који уређују тржиште дрвета, субвенцијама, ловству и визији за наредне године.

„Инвентура је показала да напредујемо, али посла још има“

Драган Гламочић: Инвентура коју смо спроводили од 2018. до 2023. године показала је да се шумовитост Републике Србије попела на 39,01 % – готово десет одсто више него према претходном попису из 2006. године. Још важније, у шумама је ускладиштено око 257 милиона тона угљеника, што је огроман допринос прилагођавању климатским променама. Инвентура се спроводи према међународно признатим методама. Добијени подаци служе као темељ за планирање и газдовање шумама, пошумљавање, процену ефеката климатских промена и екосистемских услуга које шуме пружају. То су резултати на које смо поносни, али и обавеза да наставимо са бољим газдовањем.

 „Шуме“: У аграру сте наглашавали да субвенције морају да се правдају. Да ли ће и у шумарству бити реда и одговорности?

Гламочић: Оно што сам рекао за пољопривреду – „подстицаји нису поклон, него инвестиција“ – важи и за шумарство. Донели смо Закон о стављању на тржиште дрвета и дрвних производа којим се завршава правни оквир за проверу законитости порекла дрвета, усклађен са правним тековинама ЕУ. Од 2026. године свако ко ставља дрво или дрвне производе на тржиште мора да покаже документацију која доказује порекло. На тај начин смањујемо илегалне сече и промет дрвета, а уз то уводимо систем дужне пажње према европском моделу. Шумарска инспекција појачала је контроле: само у 2025. години имала је 3.686 надзора, поднела 757 прекршајних пријава и трајно одузела 4 184 m³ дрвета. Да будем прецизан, ко не поштује закон мораће да сноси последице.

Паралелно смо изменили Закон о репродуктивном материјалу шумског дрвећа како бисмо обезбедили квалитетан и сертификован садни материјал. Семе и саднице морају да имају декларацију и потврду порекла, што је усклађено са европским стандардима.

Улагања у путеве, пошумљавање и едукацију

„Шуме“: Субвенције у шумарству нису биле у фокусу јавности. Колико се улаже у тај сектор и ко може да конкурише?

Гламочић: Током 2025. године смо расписали два конкурса за подстицаје у шумарству. Августовски конкурс био је намењен биолошким радовима и изградњи шумских путева, а новембарски едукацији и промоцији. Укупно је опредељено 689.283.000 динара, а реализованост је 98,7 %. Закључени су уговори за изградњу, санацију и реконструкцију преко 130 километара шумских путева, пошумљавање 50 хектара, негу више од 300 хектара постојећих шума и производњу више од 1,3 милиона садница и 11,5 тона семена.

На конкурсе могу да се пријаве јавна предузећа која газдују шумама, и приватни власници који испуњавају услове. Посебно се подстичу пројекти који укључују природи блиско газдовање, заштиту угрожених станишта. Поред тога, финансирамо обуке за шумске раднике, јер добар кадар је пола посла.

Некима се чини да путеви гутају највећи део средстава, али морам да нагласим да шумски путеви представљају основни предуслов за одрживо газдовање – без пута нема одговорног газдовања шумама, нема гашења пожара, ни контроле илегалних активности. Путеви су важни и за локално становништво, јер омогућавају приступ планинским селима и развој сеоског туризма. Поред тога, наставили смо поступак преношења права коришћења државних шума јавним предузећима која испуњавају услове – шуме морају да имају одговорног корисника који ће улагати у њих.

Дивљач је богатство – зато је чувамо

„Шуме“: У надлежности министарства је и ловство. Шта сте урадили да унапредите газдовање дивљачи и како се носите са болестима као што је афричка куга свиња?

Гламочић: Влада је 2025. године определила 138,8 милиона динара за пројекте развоја ловства и побољшање стања популација дивљачи и њених станишта. Закључили смо 203 уговора укупне вредности скоро 125 милиона динара: од повећања бројности јелена и дивокозе до набавке хране, изградње и опремања ловних објеката, дигитализације сектора ловства, едукације и подршке корисницима ловишта. У последњих неколико година реинтродуковали смо више од 600 грла европског јелена, 130 муфлона и 11 дивокоза. Само у 2025. години на нова станишта пуштено је 55 грла јеленске дивљачи и 4 дивокозе, а годишње у природу пустимо око 100.000 фазанa.

Борба против афричке куге свиња је приоритет, јер та болест не погађа само сточаре, већ и популацију дивљачи. Заједно са ветеринарском службом, шумарска и ловна инспекција контролишу пољопривредна газдинства и кориснике ловишта, забрањују прихрану дивљачи на ризичним подручјима и едукују ловце. Развијамо и информациони систем који ће омогућити бржу размену података о појавама болести, дозволама и улову. Као што сам рекао – без реда нема напретка, а ко не поштује прописе неће моћи да добија подршку.

Пројекти против деградације и климатске промене

„Шуме“: У последње време помињу се међународни пројекти везани за шуме. О чему је реч и какви су бенефити за Србију?

Гламочић: Завршили смо пројекат „Стварање услова за обнову шумских предела“ који је финансирао Глобални фонд за животну средину (ГЕФ), а спроводио ФАО у сарадњи са нашим министарством. Тај пројекат је обухватио демонстрационе парцеле, обуку шумарски радника и приватних власника о модерним техникама обнове шумских предела, као и израду смерница за заштиту земљишта. Његови резултати су основ за нови пројекат ФОРЕСТ Инвест.

Са ФАО и уз подршку Зеленог климатског фонда започели смо ФОРЕСТ Инвест – вредан око 85 милиона долара, од чега држава обезбеђује више од половине средстава, уз учешће јавних предузећа „Србијашуме“ и „Војводинашуме“ и грант Зеленог климатског фонда који износи 25 милиона долара. Фокус је на побољшању управљања шумама, повећању површина под шумама, смањењу деградације земљишта и заштити угрожених заједница које за огрев зависе од шумских ресурса. Пројекат подразумева сарадњу са јавним предузећима „Србијашуме“ и „Војводинашуме“, научним институцијама, локалним самоуправама и приватним сектором. Важно је да мере које спроводимо буду у складу са националним климатским циљевима и Стратегијом нискоугљеничног развоја.

Планови за 2026: развојни програм, нови закони и нови путеви

„Шуме“: Шта су приоритети министарства за 2026. годину?

Гламочић: Пре свега, усвајање Програма развоја шумарства Републике Србије, који ће дефинисати правце развоја, циљеве и мере, као и динамику њихове реализације. План је да тај програм обухвати мере за повећање шумовитости, заштиту биодиверзитета, унапређење шумске инфраструктуре, као и подстицање истраживања и иновација у шумарству. Друго, радимо на изменама Закона о дивљачи и ловству и доношењу подзаконских аката уз Закон о стављању на тржиште дрвета и производа од дрвета – то ће омогућити ефикаснији надзор.

Наставићемо са програмима подстицаја – конкурси за коришћење средстава за одрживи развој шумарства и ловства биће објављени на време, уз посебан акценат на пројекте који смањују утицај климатских промена и подржавају руралне заједнице. Планирамо и даљи пренос права коришћења шума које тренутно немају корисника, као и јачање кадровске структуре кроз запошљавање нових стручњака, подстицање младих да студирају шумарство и континуирану едукацију постојећих запослених. Кроз сарадњу са универзитетима радимо на модернизацији наставних планова, како би студенти стекли практична знања.

Коначно, наставићемо са реинтродукцијом јелена и насељавањем дивокозе како би популације постале стабилне, и са изградњом шумских путева јер без њих нема одрживог газдовања ни у шумарству ни у ловству. Као и у аграру, и у шумарству инсистираћу на дисциплини: ко жели помоћ државе мора да ради по правилима и правда утрошени новац.

„Шуме“: Ви сте професор и министар, али и човек са села. Шта Вас лично мотивише да се бавите шумама?

Гламочић: Рођен сам и живим на селу, одрастао сам окружен пољима и шумама. Као универзитетски професор учим младе да наука и пракса морају да иду заједно, а као министар настојим да донесем решења која ће дати резултате на терену. Кад видите како се од једне ерозивне површине направи шума која везује угљеник, штити земљиште и доноси приход селу – то је најбољи мотив. Желим да деца која данас уче о природи сутра живе у земљи у којој је шума више, а ваздух чистији.

„Шуме“: Порука за читаоце часописа „Шуме“?

Гламочић: Чувајмо наше шуме, јер оне нису само збир стабала већ и извор воде, чистог ваздуха, рекреације и прилике за развој сеоских области. Укључите се у јавне расправе о програмима, пријављујте илегалне активности, подржите локалне иницијативе. Као министар гарантујем да ће свако ко ради поштено имати подршку државе, а они који варају неће.