Од очевих кошница до полица супермаркета: Како је млади Грузин изградио посао са медом

Када је пре девет година одлучио да породично пчеларство претвори у посао, Георги Гомелаури био је студент друге године. Данас, са 29 година, води компанију Royal Honey, која запошљава око 25 људи, има сопствени пчелињак и погон за припрему и паковање меда, сарађује са другим произвођачима и снабдева грузијско тржиште. Његови планови сада су усмерени на проширење производње, изградњу већег погона и увођење нових производа.

Посетили смо га током студијског путовања по Грузији, у којем је учествовало око 30 пољопривредних новинара из бројних земаља. Посету су организовали Грузијско удружење пољопривредних новинара (AGAJ) и партнери, у сарадњи са Међународном федерацијом пољопривредних новинара (IFAJ).

Обилазак смо започели у производном погону, где се мед припрема за продају. Потом смо посетили пчелињак на другој локацији, међу стаблима шљива. Током разговора са домаћином сазнали смо како организује селидбу кошница, зашто сарађује са другим пчеларима и како планира да искористи плодове воћака које расту око пчелињака.

Мед се вади лети, али се пакује током целе године

У погону компаније Royal Honey налази се опрема за хомогенизацију, припрему и паковање меда. Показани су нам уређаји различитих капацитета, међу којима је мањи хомогенизатор од око 500 килограма. Током обиласка поменута је и опрема капацитета приближно 15 тона.

Хомогенизатор служи за мешање меда како би се добила уједначена структура. Мед се по потреби благо загрева ради лакшег претакања, а затим се сипа у тегле, затвара, обележава декларацијама и пакује за испоруку.

Иако се највећи део послова на пчелињаку обавља током пролећа и лета, производни погон има другачији ритам. Последње вађење меда обично се завршава крајем августа или почетком септембра, али се прикупљене количине не пакују одједном.

„Меда имамо довољно да га припремамо и пакујемо постепено, у складу са потребама тржишта. Због тога погон ради током целе године, чак и зими, када више нема вађења меда“, објаснио нам је Георги, посредством преводиоца.

У компанији ради око 25 људи. Послови су подељени између пчеларства, припреме меда, пуњења, паковања, обележавања и продаје. За младог предузетника то подразумева организацију која се знатно разликује од начина на који је његова породица некада производила мед.

Од породичног пчеларства до сопствене компаније

Георги је одрастао уз пчеле. Његов отац се бавио пчеларством, али је син пожелео да од породичног искуства направи професионални посао.

Одлуку је донео током студија. Према раније објављеним подацима, похађао је Аграрни универзитет у Грузији, а компанију Royal Honey основао је 2017. године. Током нашег разговора није прецизирао да ли је факултет завршио или напустио.

„Када сам био на другој години студија, почео сам да размишљам о пчеларству као о свом будућем занимању. Вратио сам се у родни крај и одлучио да оснујем компанију. Од почетка сам желео да посао буде организован тако да не зависимо само од меда из наших кошница, већ да можемо да сарађујемо и са другим произвођачима“, испричао је Георги.

У почетку је понуда била скромна, али је временом проширена. Данас се под именом Royal Honey продају различите врсте меда, као и производи од меда са додацима.

За развој посла посебно је значајна сарадња са локалним пчеларима. Наиме, многи мали произвођачи имају квалитетан мед, али немају довољне количине, опрему или развијене канале продаје да би самостално снабдевали велике трговинске ланце.

Георги је ту препознао могућност за развој компаније.

„Ми откупљујемо мед од локалних пчелара, контролишемо га, припремамо, пакујемо и продајемо. На тај начин помажемо људима који раније нису имали могућност да свој мед пласирају на велико тржиште. Они настављају да се баве пчеларством, а ми преузимамо послове који су потребни да производ стигне до купца“, објаснио је домаћин.

Поред око 200 сопствених кошница на пчелињаку који смо посетили, компанија сарађује са произвођачима који имају још приближно 400 кошница.

Такав начин организације омогућава да се понуде веће количине меда, уз уједначено паковање и наступ на тржишту. Истовремено, малим пчеларима отвара се могућност продаје без великих улагања у сопствене погоне.

Двеста кошница међу шљивама

После обиласка погона стигли смо на пчелињак. Кошнице су распоређене у више редова, а између њих расту млада стабла шљива.

Георги нам је објаснио да је реч о стационарном пчелињаку, што значи да кошнице остају на истом месту током године. Међутим, присуство шљива привукло је нашу пажњу.

„Ова стабла нису посађена само ради изгледа. Шљиве цветају у пролеће и пчеле користе њихове цветове и нектар. То је корисно за развој пчелињих друштава. Касније ћемо имати и плодове које желимо да искористимо за производњу традиционалног грузијског соса“, испричао нам је Георги.

Шљива је за пчеле значајна због раног цветања. У том периоду пчелиња друштва после зиме почињу интензивније да се развијају, а повећава се и потреба за поленом и нектаром.

Полен обезбеђује беланчевине неопходне за исхрану легла и развој младих пчела, док је нектар важан извор енергије.

Постоји и корист за воћарску производњу. Пчеле учествују у опрашивању цветова шљиве, што код многих сорти може значајно да утиче на заметање плодова и принос.

Стабла током лета могу да обезбеде и делимичну сенку, чиме се смањује изложеност кошница директном сунцу.

Оваква комбинација пчеларства и воћарства захтева пажљиво планирање заштите биља, нарочито током цветања, када примена инсектицида опасних за пчеле може да изазове тровање.

Георги, међутим, не планира да се задржи само на производњи меда. Плодови шљиве требало би да постану сировина за ткемали, традиционални грузијски сос.

Реч је о киселкастом сосу који се припрема од шљива, белог лука и различитих зачинских биљака. У Грузији се често служи уз месо, кромпир и друга јела, а може се купити и у продавницама.

За Георгија је то прилика да постојеће имање искористи за још једну производњу.

Пчеле из низије селе у планински Тушети

Осим стационарног пчелињака, Георги има и кошнице које током године премешта на различите паше. За то користи посебну приколицу, што му омогућава да прати цветање биљака у различитим деловима Грузије.

У мају пчеле одвози у област Шираки, на истоку земље, где се простиру велики пашњаци са разноврсним цветницама. Потом следи селидба у Тушети, планинску област на североистоку Грузије.

Тушети је познат по планинским ливадама и тешко приступачним путевима. Због надморске висине и хладније климе вегетација тамо касније почиње.

„У Ширакију имамо пашу током маја, када цвета велики број различитих биљака. У Тушети пчеле одвозимо касније, од јуна, јер је тамо у мају још хладно и цветање није почело. Мед са планинских пашњака има посебан укус и мирис и спада међу најбоље које можемо да понудимо“, објаснио је Георги.

Оваква организација омогућава коришћење више паша током сезоне, али захтева и додатне трошкове превоза, радне снаге и организације.

Посебан изазов представља пут до Тушетија, који важи за један од најзахтевнијих планинских путева у овом делу Кавказа. Због снега и временских услова током дела године није проходан.

За пчеларе који кошнице селе у планинске пределе важно је да пажљиво прате временске услове и време почетка цветања. Прерана селидба може значити да пчеле стигну на пашу пре него што биљке почну да луче довољно нектара.

Кестенов мед најскупљи у понуди

Питали смо Георгија и колико мед кошта у Грузији, односно да ли постоје велике разлике у цени појединих врста.

Најскупљи у његовој понуди је кестенов мед, који се продаје за око 35 грузијских ларија по килограму, што је приближно 11,5 евра или око 1.350 динара.

„Постоје разлике у ценама појединих врста меда, али оне нису велике. Нама је најважније да купцима понудимо производ високог квалитета. Кестенов мед је најскупљи и његова цена на тржишту износи око 35 ларија за килограм“, рекао је Георги.

Кестенов мед препознатљив је по тамној боји, израженом мирису и специфичном укусу, у којем се осећа благо горка нота.

Разноврсност грузијских пашњака омогућава производњу меда различитог биљног порекла, а самим тим и различитих укуса и арома.

За купце то значи шири избор, док произвођачима даје могућност да понуду прилагоде потражњи.

Како пчеле презимљавају

Током разговора занимало нас је и како Георги припрема пчелиња друштва за зиму.

У Грузији, као и у Србији, пчелари морају да обезбеде довољно хране за период када у природи нема нектара. У зависности од стања пчелињих друштава и расположивих резерви, примењује се и додатна прихрана.

„Током зиме пчеле су углавном у кошницама и нису активне као у сезони паше. Када је потребно, дајемо им сируп са витаминима, а понекад и мање количине шећера. То радимо у периоду када не сакупљају нектар, тако да прихрана не доспева у мед који продајемо“, објаснио је домаћин.

За успешно зимовање важни су и здравствено стање пчелињих друштава, довољне залихе хране и правовремена заштита од варое.

Иако је током зиме мање посла на самим пчелињацима, у погону се настављају припрема и паковање меда из претходне сезоне.

Нови погон и производња соса од шљива

Георги планира да купи додатно земљиште и изгради већи производни објекат. Постојећи погон, према његовим речима, више не одговара свим потребама развоја компаније.

Нови простор требало би да омогући повећање капацитета и увођење додатних производних линија.

„Планирамо куповину земљишта и изградњу новог погона, који ће бити знатно већи од садашњег. Тамо бисмо могли да обављамо све послове које сада радимо у мањем простору, али и да започнемо производњу ткемалија. Желимо да проширимо посао и да имамо више могућности за развој“, испричао је Георги.

Развој компаније заснива на сарадњи са локалним произвођачима, проширењу понуде и постепеном повећању производних капацитета.

Иако су производи Royal Honey већ присутни на грузијском тржишту, Георги размишља и о извозу.

„Наш циљ је да купцима понудимо квалитетне производе, али за то морамо да обезбедимо и квалитетне сировине. Желимо да људи препознају наше производе по квалитету. У будућности планирамо и ширење продаје у друге земље“, објаснио је.

Занимало нас је и како оцењује положај пчеларства данас у поређењу са периодом Совјетског Савеза.

„Пчеларство је било развијено и у време Совјетског Савеза, али данас имамо више могућности за продају. Можемо сами да представљамо своје производе, да проналазимо купце и да излазимо на друга тржишта. Због тога сматрам да су услови за развој посла данас бољи“, рекао је Георги.

Модел занимљив и за српске пчеларе

Пословање компаније Royal Honey показује како се сарадњом више произвођача могу обезбедити количине меда потребне за снабдевање великих купаца.

Мали пчелари често немају економски интерес да самостално улажу у опрему за припрему и паковање меда, посебно ако располажу ограниченим количинама.

Удруживање производње и организована продаја могу да смање појединачне трошкове, али захтевају контролу квалитета, поуздано утврђивање порекла меда и јасне односе између произвођача и откупљивача.

Ово је посебно важно и за Србију, где постоји велики број малих пчелара који производе квалитетан мед, али се суочавају са проблемима пласмана.

Георги је успео да повеже сопствену производњу са откупом меда од других пчелара, а затим и са припремом и продајом готових производа.

Сада планира следећи корак, изградњу већег погона и прераду воћа.

Ако оствари намере које нам је представио, шљиве које данас расту између његових кошница имаће двоструку економску улогу. У пролеће ће обезбеђивати пашу пчелама, а касније ће њихови плодови постати сировина за производњу једног од најпознатијих грузијских сосова.

Горан Ђаковић, Грузија