Ова сорта вишње је као Новак Ђоковић у тенису — неприкосновена

Небо је било пуно грмљавине када смо стигли у Фекетић, али није нас случајно довело овде. У срцу Бачке, где пољопривредници традиционално гаје ратарске културе, налази се један изузетан засад вишања. Наш домаћин Влада Симић, пољопривредник и произвођач органског сока од вишања, с поносом истиче да је његова вишња једна од најквалитетнијих на свету.

Влада са осмехом прича како је све почело са једном љубављу из средњошколских дана. „Средњи ми је надимак Вишња. Па сам мислио, кад већ волим ту вишњу, зашто не бих засадио и праву вишњу. Тако је и настало ових хектар и по вишања у Фекетићу, месту познатом по Дану бербе вишања“, каже Симић.

Иако су многи локални пољопривредници фокусирани на ратарство, Влада је препознао потенцијал ове земље за гајење вишње. „Овде је земља савршена за вишњу, а људи тога нису свесни. Ово поднебље је једноставно измишљено за најквалитетнију вишњу на свету,“ објашњава он.

Вишња као Новак Ђоковић у тенису

Фекетићка вишња коју Симић узгаја не може се поредити са комерцијалним сортама попут облачинске. „Ова сорта је као Новак Ђоковић у тенису — неприкосновена“, поносно додаје Влада. Стабло и плод су изузетно отпорни, па вишња не захтева никакву хемијску заштиту. „Ми не прскамо нашу вишњу. Она је толико отпорна да не трпи никакве третмане,“ истиче он. Мађарска, позната по својим сортама вишања, не може да се мери са овом сортом. „Мађари се хвале својом вишњом, али наша је за две класе изнад. И то не било где — само у Фекетићу може оваква вишња да расте,“ додаје Симић. Фекетићка вишња, која се узгаја стотинама година у овом крају, посебно је цењена због свог органског статуса. „Свако домаћинство у Фекетићу има барем једно стабло вишње испред куће. Ипак, ми не продајемо сирову вишњу, већ је прерађујемо у матични органски сок,“ објашњава Симић.

Органски сок од вишње: Злато у бег-ин-бокс паковању

Сок који Влада прави је 100% природан. „Наш сок од вишње је само пастеризован и пакован у бег-ин-бокс амбалажу од 3,5 литра. Без икаквих додатака. Сок који можете користити директно, и погодан је за чување,“ каже Симић. Иако је његов сок изузетног квалитета, нећете га наћи по београдским кафићима. „Сок се точи само у једном кафићу у Београду. Не дамо га другима. Желимо да задржимо ексклузивитет,“ каже Влада.

Заштитници фекетићке вишње: Солитарне пчеле и грабљивице

Један од кључних разлога за успех овог засада су солитарне пчеле, природни опрашивачи који не траже много, али дају много. „Солитарне пчеле су фантастичне за опрашивање. Оне не живе у кошницама као медоносне пчеле, али су веома отпорне и излазе на нижим температурама, чак и по ветру. Опрашују вишње у условима када би медоносне пчеле остале у кошници,“ објашњава Симић.

Поред пчела, воћњак је на необичан начин заштићен и од птица које често уништавају усеве. Чворци су велики проблем за произвођаче вишања, али су у Симићевом воћњаку ову улогу преузели грабљивци. „Једне године смо изгубили сав род јер смо одложили бербу за један дан. Када смо се вратили, чворци су појели све вишње,“ каже он.

Од тада, природа се умешала. „Последње две године имали смо среће. Један соко је направио гнездо у нашем воћњаку и није било ниједног чворка. Ове године, једна сова је направила гнездо и поново смо остали без штете. Сове и соколови су нам постали најбољи чувари,“ смеје се Влада.

Климатске промене и изазови у производњи

Иако се фекетићка вишња показала отпорном на болести и штеточине, климатске промене представљају велики изазов. „Ове године су температуре током цветања биле превисоке. Цветање које би требало да траје две недеље, због високих температура је трајало свега три сата,“ каже Симић. То је значајно утицало на количину рода, али је квалитет остао врхунски.

Засад фекетићке вишње није ни наводњаван, што је успорило долазак првог рода. „Први род смо имали тек у седмој години, док се обично први плодови добијају у четвртој или петој години ако се воћњак наводњава. Међутим, када је стигао род, показало се да вишња не осећа сушу. Њен корен је отишао дубоко и она се сама изборила са условима,“ објашњава Симић.

Засад је сада стар 14 година и, по Владиним речима, „нема конкуренцију.“ „Наша вишња је толико отпорна да не можемо да је упоредимо са хибридним сортама које су комерцијално доступне. Иако не даје велики род, квалитет плода је ненадмашан,“ истиче он.

Производња и конкуренција: У потрази за квалитетом, а не количином

На површини од једног и по хектара, Симић убере од 12 до 15 тона вишања годишње. „То није велика количина, али ми све то прерађујемо у најквалитетнији сок од вишње на свету,“ каже Влада. Иако се берба обавља машински, око 10-15% плода остаје на стаблима, али то не брине Симића. „Оно што остане поједу чворци. За њих је то као шведски сто,“ објашњава он.

Ипак, захваљујући природној равнотежи коју је успоставио у свом засаду, Симић не мора да брине о конкуренцији. „Немамо конкуренцију, јер је наша вишња једноставно најбоља. Никакви хибриди не могу да се пореде са њом,“ закључује он.

Фекетићка вишња је више од обичног плода. То је симбол отпорности, органског узгоја и симбиозе човека и природе. У свету у коме су климатске промене све израженије, ова вишња показује да је могуће гајити воће на природан начин, без угрожавања екосистема и уз максималан квалитет.

Извор: Хепи ТВ